Srđan Mitrašinović
- Kako ocenjujete dvogodišnji rad koalicije koja je na vlasti?
Na žalost svih ljudi koji žive u Šapcu situacija se nije popravila ni u drugoj godini uzurpacije vlasti, samo je gore. Nema novih investicija, nema najavljenog širenja kanalizacione mreže, ambulante po selima ne rade, ulice su prljave, odnošenje smeća i dalje neorganizovano, ukinute neke od mera pomoći poljoprivrednicima, groblja obrasla u korov… Još uvek su raštimovani orkestar koji proizvodi neprijatnu buku.
- Kako ocenjujete dvogodišnji rad gradonačelnika i predsednika Skupštine?
Negativnom ocenom. Puno su obećavali, a uradili gotovo ništa. Gradonačelnikove najozbiljnije investicije su i dalje one sa samog početka mandata, kabinet i automobil za njega lično. Utiska sam da je drugu godinu uzurpacije pozicije gradonačelnika od strane Aleksandra Pajića obeležilo sramno pravdanje postupaka svojih bliskih saradnika, a povodom dešavanja na mostu u Šapcu. Podsećanja radi, izvršni direktor Infrastrukture (čovek koji je na većini fotografija pored A. Pajića) ultom je krenu da gazi okupljene građane, a motkama i čekićima naoružani batinaši tukli su građane, neki od njih izlazili su iz automobila koji su predhodno bili u pratnji gradonačelnika. Tu su bili i neki od njegovih pomoćnika, članova veća, kao i istaknutih partijskih drugova.
Jak utisak ostavilo je svakako i otvaranje ruiniranog Doma u Krivaji koji je nazvao rekonstruisanim i ocenio ga tačkom okupljanja i zadržavanja omladine u selima. Upravo je to čini mi se pravi pokazatelj načina na koji gradonačelnik sprovodi svoju politiku, a čini mi se i pokazatelja o kakvoj osobi je reč. Ne može to baš svako.
Drugi Pajić, mislim da je izgubio veru u to da će popraviti svoje čitanje, te je proredio skupštine. Ono što je godinama govorio, da se suštinski odlučivanje vratilo u skupštinu i da se održava gotovo jedna skupština mesečno, više nije slučaj. Kada je reč o predsedniku skupštine, dva su mi momenta posebno upečatljiva u ovoj drugoj godini aktuelne vlasti. Prvi je odlazak na besmisleni skup podrške batinašima sa mosta u Šapcu i ta otvorena podrška najveće bruke i sramote u novijoj istoriji grada i nasilja nad građanima. Drugi je tužni događaj sa više miliona vrednim saobrađajnim znacima u zoni škole, koji su nestali, da bi se nakon što je priča počela da se širi društvenim mrežama, naprasno opet pojavili.
- Kakav boljitak je, za protekle dve godine, nova vlast donela građanima Šapca i u čemu je to vidljivo?
Kao pozitivna stvar, koja je sigurno donela pozitivne efekte delu naših najstarijih sugrađana izdvaja se besplatna autobuska karta, ali to je mera iz prve godine. Zaista se trudim da pronađem nešto pozitivno i u ovoj drugoj, ali ne mogu da se setim. Pohvalno je svakako to što su dečica dobila besplatne udžbenike, ali nisam siguran da je to rezultat mere koja je išla na teret lokalne samouprave. U svakom slučaju to je dobro.
Dobra stvar za građane sigurno jeste izgradnja otvorenog bazena. Bilo bi to za pohvalu da su nam objasnili kako je bazen od 2020. godine do ove sa 1.000.000€ došao na 3.300.000€, a pominje se nezvanično da ta cifra u konačnom će iznositi neverovatnih 5.000.000€ novca poreskih obveznika Šapca.
- Da li je Šabac, kako je obećavano, postao „partner“ svojoj državi i u čemu se to ogleda?
Reč je o priči koja je u suštini bizarna i kao takva nametnuta u cilju prikupljanja političkih poena. Prirodno je da jedinice lokalne samouprave sarađuju i budu ako se to tako može reći parneri jedne sa drugim i sa republikom. Cilj je da se svi razvijaju i da to bude što je moguće više ravnomerno. To je praksa u uređenim državama, kod nas to nažalost nije slučaj zbog čega se i događa da se pokreću ovakve teme. Ne vidim da se nešto bitno promenilo na relaciji republika – grad. Koliko znam dug republike prema gradu, koji je gotovo na nivou godišnje vrednosti budžeta grada i dalje je otvoreno pitanje. Novac poreskih obveznika Šapca i dalje je u Beogradu, ništa se tu nije promenilo. Ono što kod mene izaziva strah jeste pitanje vrlo misterioznih i upitnih projekata koji se realizuju u Šapcu, a koji proizvode ozbiljan stepen straha da su naši prirodni resursi ozbiljno ugroženi potencijalnim dolaskom prljavih tehnologija. Dakle, možda i ne mora biti partnerski, to se da preživeti, samo da se ne pretvori u odnos zle maćehe.
- Da li je, za ove dve godine, Šabac napredova, stagnirao ili nazadovao u odnosu na prethodni period i u čemu se to vidi?
U kampanji puno su obećavali. Govorio su o ambulantama koje ne rade, ceni vrtića, zagađivačima, novim investicijama, širenju kanalizacione mreže, kvantašu, Sava parku, položaju poljoprivrednika…
Ambulante ne rade ili se nikada ne zna kada rade. Obećano sniženje cene vrtića znatno je manje od obećanog i donetom odlukom o obračunu gotovo anulirano. Grad postaje zona u kojoj se realizuju vrlo upitni projekti o čemu javnost jako malo zna, javne rasprave se najavljuju u skaldu sa propisima, ali uvek nekako tako da ljudi saznaju za njih tek kada prođu. Tako imate vrlo ozbiljna pitanja o tehnologiji koju će koristiti Mint. Ništa bolje nije ni sa projektom kompanije Eliksir, gde više nije samo pitanje ispunjenosti potrebnih i propisanih uslova za skladištenje otpada, već i to, da li je sa skladištem kraj projekta ili će konačno rešenje zavisiti od ishoda u Prahovu. Novih investicija nema, ugasile su se i prestale da postoje Zorka boje, dok u firmi koja zapošljava najveći broj ljudi od početka godine radi oko 500 radnika manje.
Za dve godine nije urađen metar kanalizacione mreže. Sava park i kvantaš ništa, ti prostori stagniraju. Nema mere koja je doneta, a da se istom popravlja položaj poljoprivrednika. Sve više ljudi odlazi iz grada, na izborima održanim u aprilu grad je prvi put imao manje od 100.000 birača. Faza stagnacije prelazi u fazu ruiniranja.
- Kako ocenjujete kvalitet informisanja građana i da li se i šta promenilo u odnosu na prethodni period?
Način na koji aktuelni režim doživljava proces informisanja građana, najbolje se ogleda u načinu na koji su rasporedili srrdstva na konkursu za sufinansuranje medija. Podelite milione novca poreskih obveznika i izveštaji sa terena su ružičasti. Tako je u nekim medijima Dom kulture u Krivaji zaista rekonstruisan, put u Desiću je širine tri metra i tako dalje. Društvene mreže su ostale možda i jedini prostor u kome se građani mogu istinito informisati. Nažalost i tu je dobar deo prostora kontaminiran lažnim ili netačnim vestima.