Šta je majka rodila čelu li se, jadna, nadala (6)
Sada je sasvim izvesno da sadašnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nije ispunio očekivanja međunarodne zajednice, a naročito Amerkike, da će rešiti pitanje Kosova. Zbog čega je, uostalom, i došao na vlast. Činjenica da su mu svi međunarodni „prijatelji“ okrenuli leđa uz sve veće i organizovanije proteste nezadovoljnih građana Srbije unose Vučiću dodatnu nervozu, što uz dozu njegove velike sujete i diktatorskog shvatanja vlasti, doprinose da On sve češće „gubi glavu“.
Kupovina vremena i …
Veliki pritisci i spolja i iznutra značajno remete Vučićeve planove. Ako laganje sopstvenog naroda i može da prođe u svetu to ne prolazi. Svestan šta mu se sprema Vučić grčevito pokušava da „kupi“ vreme i da se još malo zadrži na vlasti. Ali ne „kupuje“ on samo vreme nego, uz pomoć svojih saradnika pokušava da, bukvalno, kupi celu Srbiju. A kao „gazda“ Srbije, posle svega što će se desiti sa Kosovom, moći će, računa, da vlada doživotno. I svega mu je malo i sve mu je važno. To najbolje mogu da potvrde i izbori koji su se održavali prošle nedelje u nekim minornim mestima u Srbiji. Ako je tamo angažovao sve moguće institucionalne i one druge „sumnjive“ kapacitete valjda je svima jasno šta će učiniti na izborima koje planira da raspiše neposredno pred rešavanje statusa Kosova. A pitanje Kosova mora da se reši što pre. Nažalost ne onako kako arlauče ni on ni članovi njegove stranke.
Razulareni naprednjaci
Svestan da mu je u ovom momentu haos u Srbiji jedina šansa za produženjem vladavine Vučić je svojim partijskim drugovima dao odrešene ruke i pustio ih da rade šta hoće. Samo neka se talasa. Što gore to bolje. Naravno da su na udar najviše došla ona malobrojna mesta u kojima naprednjaci nemaju vlast. Ko što je Šabac, recimo, „slobodarski“ grad koji predstavlja veliki problem Vučićevoj administraciji jer pokazuje da se i bez naprednjaka može živeti. I to dobro. Ili sigurno bolje nego tamo gde naprednjaci vladaju. A ko je bar malo imao prilike da putuje po Srbiji mogao je u to da se uveri.
I upravo, osvete radi, Vučić u Šapcu, kao svoje emisare pod komandom izvesnog Malovića, drži najprimitivnije i neobrazovanije kadrove. A u to smo, svi mi koji mislimo dobro sebi, svojoj porodici i prijateljima, mnogo puta mogli da se uverimo. Naročito na skupštinskim zasedanjima, režiranim konferecijama za štampu i brojnim „zakupljenim“ terminima na lokalnoj televiziji. A kako gospodin Pajić, pozivajući na televizijski duel gradonačelnik Šapca, reče – za dvadeset minuta može mnogo da se kaže. I to je možda jedina rečenica sa kojom bih se sa njim složio. Ali, nažalost, od tog gospodina, za toliko vreme, nikada nismo mogli nešto pametno i korisno da čujemo.
Neispunjena obećanja
Kao što je njihov predsednik stranke lagao sve njih, ali i građane Srbije, o boljem životu, borbi protiv korupcije…, tako su i lideri šabačkih naprednjaka lagali svoje članove da će doći na vlast u Šapcu i da će im svima obezbediti poslove. Naravno one dobro plaćene a neradničke. Na njihovu nesreću, a sreću građana Šapca, to se nije dogodilo. Vreme prolazi a nezadovoljstvo članova SNS-a u Šapcu sve više raste. Svesni da su ih doktori i ostali, koji su se u međuvremenu dobro snašli i okoristili, pošteno izlagali obični članovi Srpske napredne stranke sve češće javno izražavaju svoje nezadovoljstvo stanjem i ljudima koji vode stranku u Šapcu. I, traže da se pod hitno smene Pajić, Birmančević, Knežević, Popović… Da bi malo smirili situaciju, pomenuta gospoda pokušavaju da one najglasnije ućutkaju nekim dobrim radnim mestom. Ali takvih slobodnih mesta u Šapcu je malo. Tako se u poslednje vreme dešava da oni „mirniji“ napredljaci dobijaju otkaze da bi se na njihova mesta zapošljavali oni glasniji i agresivniji…
Fašizam li je?
Naravno to neće moći još dugo da traje jer se u nekom momentu i oni „mirniji“ razbesne. A kako njih smiriti? Pa fašističkim metodama zastrašivanja neistomišljenika ali i njihovih porodica (to sam i sam imao prilike da osetim na svojoj koži) i stvaranjem lažne slike da će se vlast u Šapcu promeniti. Kako to izgleda najbolje može da ilustruje ponašanje i delovanje „velikog“ glasnogovornika šabačkih naprednjaka, izvesnog Mijailovića, inače odbornika u Skupštini grada. O ovom čoveku nemam i nikada nisam imao pozitivno mišljenje. I to svoje mišljenje sam uvek argumentovano obrazlagao. Taj čovek inače radi u Šabačkoj bolnici ali s obzirom na to kako se ponaša i kako i šta priča očito je da je njemu i mesto u toj zdravstvenoj ustanovi samo na drugom odeljenju i drugom svojstvu. Pažljivo mu pogledajte u oči.
Njegov poziv na linč porodice gradonačelnika, jer kako drugačije protumačiti blokadu stana, je tipičan primer fašizoidnih ideja koje će država morati u što kraćem vremenu da sankcioniše.
TV duel
Stvarno je fascinantno koliko dr Pajić ima, neuzvraćenu, želju da izađe na TV duel sa gradonačelnikom Šapca, Nebojšom Zelenovićem. Mislim da on to svake noći i sanja. Ali, jadna mu majka, nikako da shvati da se u takvu nekakvu emisiju ne ide naoružan lažima i izmišljenim čaršijskim naklapanjima. Nije to „zakupljeni“ termin sa „zakupljenim“ nameštenim pitanjima. Šta ako voditelj na tom famoznom TV duelu bude „zloglasni“ Hanibal? Šta onda?
Dakle dr Pajiću mani se te priče i tog duela za koji si i ti sam svestan da ćeš ispasti smešan. Mada kad realno sagledamo činjenice nisi ti kalibar Zelenovića pa da se on bakće s tobom. Nisi bio prvi na listi u Šapcu, nisi predsednik ni jedne parije, nisi i nikad nećeš biti gradonačelnik…
Možda, ne bi bilo loše da na taj duel pozoveš, recimo, mene. Jer, tu si kao doktor fizičke kulture u prednosti. Pa da pričamo o čemu hoćeš. Možda plivanju…
Upsssss, upropastih priču a baš sam imao dobru volju…