Dragi moji,
znam da su mnogi od Vas, ovih dana, sa posebnim interesovanjem iščekivali vesti iz Crne Gore, tačnije iz Cetinja, prestonog grada, ako se to može tako nazvati. Danima je najavljivano ustoličenje Mitropolita Joanikija na čelo Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, kao dana kada može doći do bratoubilaštva, prolivanja krvi jednih koji ga vole i podržavaju i onih drugih koji ga sistematski mrze i ne žele, u ma kom svojstvu da ga uopšte vide u svom gnezdu pod Lovćenom… Znao sam da će biti sukoba, jer bez toga, kada su uzavrele navijačke strasti, ne može da prođe, ali sam znao da će sve na kraju biti ispolitizovano i u evidentnoj funkciji, prostog održavanja Milove, kakve-takve vlasti, ali i potvrđivanja (ne)sposobnosti novih vlasti da se suprotstave komitama, i za boj pripremnom Priješedniku… Na kraju, taj bespotrebni sukob među braćom, morao je da rezultira jalovim napadima na Srbiju i njenu vlast, jer neki poistovećuju Srbiju sa njenom pravoslavnom Crkvom…
Zamislite kako bi izgledalo ustoličenje Vaseljenskog Patrijarha koji stoluje u Istanbulu (Konstantinopolju, Carigradu), verovatno najvećem i najmnogoljudnijem muslimanskom gradu na svetu… da se milioni Turaka pobune i krenu da spreče hirotonisanje Pravoslavnog gospodara čitave vaseljene (sveta)…??? Zamislivo jeste, praktično samo teorija. A dve su različite konfesije u pitanju… pri čemu nisam siguran da u Istanbulu danas živi više od par stotina pravoslavaca, jer su mnogobrojni razmenjeni još 1920.g. sa Grčkom…
Politička konotacija crnogorskog pokušaja da se spreči useljaj crkvenog velikodostojnika u svoju crkvenu kuću, imala je i svoj neskriveni cilj, da optuži zvaničnu Srbiju, da pokušava da stavi pod svoju kontrolu državu nastalu odvajanjem od Srbije, pod tadašnjim imenom SR Jugoslavija, ne tako davne 2006. godine. Tačno je da vlasti u Srbiji, ali i mnogi građani, i ovde i tamo, nisu prihvatili tu samostalnost Crne Gore, držeći u nekom delu svesti i dalje tu državu kao deo stare države… sa jedne strane… sa druge, neko ko više od 30 godina drži vlast, svakako da ne želi da sa nje ode, jer bi posledice po njega mogle biti strašne, ali i neko koga je upravo Mitropolija razvlastila u Skupštini i Vladi, ne može, po definiciji, voleti toga ko mu je radio, i još uvek radi o glavi, čitaj vlasti… Zato je pobuna protiv ustoličenja Mitropolita SPC, običan političko-špekulantski pokušaj izazivanja krize u državi koja još uvek nije definisala svoj status vlasti… i to neuspeo pokušaj priješednika da prikaže, jedan zapravo strogo verski događaj i svečanost, kao pokušaj preuzimanja čitave jedne države, od neke druge… Ko se na to upecao, upecao se… srećom, Srbija se ovog puta držala dobro i kako treba. Sve ostalo su politički uglovi posmatranja, navijački i odavde, kao i odande…
Neka braće, neka žive u miru i na radost, pa kako bude…
Sve Vas volim i pozdravljam.