LIČNI STAV: HANIBAL KOVAČ
Mislim, ovi redovi što ih čitate i nije novinarstvo i ne znam koja budala može ovakva pisanija da uopšte svrsta u tu kategoriju. Ovo što pišem vam je čista literatura, sad` dobra ili loša, o tome se ima diskutovati. E, u literaturi je dozvoljeno svašta, svakakve metafore i alegorije koje ne moraju biti milozvučne ili milokurne. Ako niste znali, dragi naprednjaci, ovi moji lični stavovi su samo izvodi iz romana koji će uskoro biti objavljen, čisto da vam se pohvalim…. Dakle, nemojte srati za Skupštinskom govornicom, da je reč o novinarstu i novinaru… Međutim, nije mi jasno što vas ja toliko „bolim“ i ovi redovi, koje vidim i čujem, u tajnosti čitate… `Bem vas u usta folirantska… Kakva ste vi bagra neopevana, ona politička, kada u Skupštini grada ćutite o izglasavanju budžeta i ta najvažnija politička stavka prođe sa sve izglasavanjem za 5 minuta a onda se ustremite na sledeće tačke dnevnog reda i u svakoj replici, maltene, o mojoj malenkosti, „Podrinskim“ a čak vam je zasmetao i projekat „Mladi na selu“ i brižno se pitate o njegovoj učinkovitosti! Naravno, jasno je vama da dok je „Podrinskih“ novina i mene ovakvog u njima, vi na vlast u Šapcu nikada nećete doći što sam vam do sada, više puta, jasno i precizno i lepim ali i psovačkim rečima „nacrtao“. Dakle, eto vas na vlasti u Šapcu, kada na onoj muškoj stvari nikne nokat… (Jeste li sada zadovoljni kako sam se izrazio, biranim rečima, jer eto, ne upotrebih reč k…c?)
P.S.
I moj razredni starešina iz Osnovne škole, koji nas je tukao kao konje, ne samo mene i moju generaciju, nego i potonje generacije, te posta slavan po deljenju batina i alkoholu, održa mi neki dan traktat kako, eto, brukam slavnog oca takvim rečnikom koji ne priliči sinu takvog čoveka… Šta reći do „moralna gromada“ održa meni, ovakvoj bitangi, ulično načertanije… Jebi ga, neka ga al` vidim i on, kao i ovi nesretni naprednjaci, čita ove redove u osami… Lepo i pohvalno!
