Vučićev desant na Šabac

Šabac je ostao jedina oaza demokratske provenijencije u ovoj i ovakvoj “naprednoj“  Srbiji, uprkos brojnih nasrtaja i od strane republičkih vlasti kao i od lokalnih naprednjaka. No, to malo duže traje, zbog raznih a delom i iz ličnih motiva. Elem, najdrastičniji primer bile su majske poplave kada je premijer dramatično pozvao da se „brani Šabac“. Bilo je dovoljno Šapčana da ga odbrane, pa u to vreme dolazio je i nadležni ministar Aleksandar Antić da se uveri u preduzete mere. Sporan je bio deo nasipa od oko četiri kilometra kod Čevrntije, pa su uz građane tu bili i Vojska, policija, čak i osuđenici na kazne, a došlo je i dosta građana sa strane. Srećom, nasip je odbranjen, ali simptomatično da od tada ništa nije učinjeno da nasip bude utvrđen. To je nadležnost Republike, nema buldožera i radova, a lokalna samouprava za ove dve godine pročistila je i uredila oko sto kilometara kanala i vodotokova drugog reda. Toliko o brizi za odbranu od poplava. S druge strane izuzetno važan deo ne samo za Šabac, već i za Srbiju, za poljoprivredu nije se maklo od početka, a moglo je. Jednom preuranjenom i neargumentovanom odlukom Uprava za agrarna plaćanja prebačena je iz Šapca u Beograd, a za ovo vreme izgubljena su silna sredstva. Poređenja radi nadležne inspekcije iz Evropske unije dale su pozitivne ocene o ovoj Upravi, dok sada jednostavno ne može da se dobije akreditacija. U pitanju je više od sto miliona evra bespovratnih sredstava iz predpristupnih fondova. Uz to, i postojeće subvencije za ratarstvo su smanjene sa 12.000 na četiri hiljade dianara, a subvencije za stočarstvo kasne mesecima. Poljoprivreda je važna grana za Srbiju, jer 40 odsto stanovništva živi na selu, dok je u Šapcu to polovina stanovništva.

Verovatno, najveća mora premijera i njegovih najbližih saradnika, pogotovo Branislva Gašića, je dolazak japanske korporacij „Jazaki“ u Šabac. Bilo je silnih pokušaja da ta investicija ode u Kruševac, nudile se silne subvencije, a u nedostatku kvalifikovane radne snage obećavane su povlastice za radnike koji bi se zaposlili, pa čak onima i iz Niša. Međutim, pregovori sa „Jazakijem“ vodilo je šabačko rukovodstvo od februara prošle godine, i šta više sve je utanačeno, i po pravim ekonomskim uzusima, kompanija je kupila zemljište, gradiće fabriku i u to investirati 25 miliona evra. A za Šabac to mnogo znači, ne samo 1.700 radnih mesta, nego i podsticaj za druge grane, a naravno i kao najbolji primer za druge strane firme. Podsećanja radi godišnji obrt Jazakija je 15 milijardi evra, a BDP Srbije 36,6 milijardi evra. A radi se o ulaganju u najveću industrijsku zonu u Srbiji, koja, eto, nikako da se spomene od premijera pa i ministara. Važan segment je i izgradnja autoputa Ruma-Šabac, i ma koliko on bio potreban s obzirom da ovom trasom prođe 14.000 vozila dnevno, i da uspostavlja bitne veze sa Loznicom i Republikom Srpskom, o tome repubčlička vlast ćuti. U eri brojnih nagoveštaja puteva do Tirane, Južnog Jadrana, Temišvara, Bugarske, pruge do Budimpešte o ovoj preko potrebnoj i isplativoj investiciji nema glasa iz Republike. A lokalna vlast učinila je sve da do toga dođe, čak je dolazila visoka kanadska delegacija sa ambasadorom ove zemlje i korporacije „EMTA Infrastructure“ koja gradi velike kontinentalne saobraćajnice. Po prvi put za ovakvu investiciju vrednu oko 100 miliona evra ponuđen je model koncesije, dakle izgradnja njihovom sredstvima, što je mnogo povoljnije od dosadašnjih kredita. Naravno, krediti se moraju vratiti ali je zaduženje zemlje došlo do tri četvrtine BDP, i što je mnogo nepovoljnije radove uglavnom izvode strane firme, uglavnom zemlje kreditora, a našim građevincima ostaju samo mrvice.

Upravo je taj ekonomski zamajac, brojni projekti, posete stranih diplomata irititirajuće za premijera gde on mora da se pita za sve i da odobrava, kao što je to, na primer, bila sedmodnevna gotovo vojna vežba Vlade u Nišu. A pokazalo se da strane diplomate visoko uvažavaju Šabac, počev od japanskog ambasadora, američkog, nemačkog, bugarskog, indonežanskog, finskog, visoke privredne delegacije iz Kine, i drugih, i sve to Šabac svrstava u veoma agilnu lokalnu samoupravu koja se na transparentan način uključila u evropske tokove.

No pored velikih poslova izuzetno bitnih i za ekonomiju ove zemlje, na delu je čisto stranačko  pokazivanje „mišića“. Šapcu je uskraćeno više od 600 miliona transfera iz Republike, a ne priznaje se ni dug od tri miliona evra za kredit koji je gradska uprava podigla da izmiri obaveze prema radnicima „Zorke“. O tome nadležno ministarstvo ćuti, iako je to njihova obaveza. Takođe, ne poriznaje se ni raniji dug od 130 miliona dinara po obavezama Direkcije za razvoj. S druge strane u proteklom periodu pedestak lokalnih samoupravama nagrađeno je iz Republike bez ikakvih kriterijuma, verovatno samo što su tu na vlasti naprednjaci.

Ono što je nesumnjivo po meritornim ocenama nadležnih institucija Šabac je veoma dobro mesto za ulaganje, efikasnost gradske administracije je na zavidnom nivou po međunarodnim standardima, prva je lokalna samoprurava koja je izdala municipalne obveznice koje su mogli da kupe građani, i to nakon rigorozne domaće i strane kontrole, objedinjenim javnim nabavkama ušteđeno je oko 40 miliona dinara. Za oblast socijalne politike stigle su najviše ocene Majkla Devenporta, za kulturu se izdvaja sedam odsto iz budžeta, što nigde nema u Srbiji, i po tome Šabac već ima evropske atribute.

Uprkos svemu pokazalo se da ignorantski odnos republičkih vlasti, pre svega premijera Vučića, nije dovoljan pa je sada na delu jedan agresivniji način pokušaja promene lokalne vlasti. Pa je tako u poslednjih dvadesetak dana odštampano dve serije pamfleta u koloru protiv gradskih vlasti, učestala su gostovanja šabačkih naprednjaka na lozničkoj TV  kao i na TV “AS“. Dešava se da, na primer, gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović, koji je iz URS-a prešao u SNS, drži lekcije Šapcu, što je nezabeleženo u nekom pristojnom političkom diskursu. Došlo je i do „rešetanja“ šabačkih firmi, kao što je to, na primer, „IN tehnik“. koja je vlasnik većinskog paketa  nedeljnika „Glas Podrinja“, gde su poreski inspektori, po anonimnim izjavama ljudi bliskim centrali SNS, dobili naređenje da „srprže“ ovu firmu. Bilo je i inspekcije u „Podrinskim“, pa eto, trebalo je “nešto pronaći“. Sve to nije nimalo slučajno jer Šabac je jedini grad, dakle veća sredina, gde je novinarstvo slobodno, gde je Olja Bećković počasna građanka, a zna se kako se premijer obračunao sa njom kao i sa drugim slobodnim medijima. Čak je i Vračar „pao“, i nije čudo što se Vučić baš namerio da Šabac dođe pod upravu SNS, da ne bude izuzetaka autoritarnoj vlasti. Primera radi o ranijim radovima dovoljno je podsetiti na izbore u MZ Majur kada su jurišnici u majicama sa natpisom ”Vučići iz Majura” defilovali, bilo je tu automobila sa tamnim staklima, zastrašivanja meštana, a jednoj uvaženoj građanki izbodene su nožem gume, policija pozvana, ali, naravno ne dolazi. Pomalo podseća na Savamalu ili na skorašnje izbore u Beloj Palanci gde je bilo 14 “lada niva” bez tablica i nekih mrkih ljudi koji tu nisu imali prebivalište. Za običnog građanina, a kamoli za vrhunskog pravnika, to je demonstracija malog državnog udara. Takođe nije zgoreg podsetiti na konstitutivnu sednicu Gradske skupštine Šapca, lomljenja glasačke kutije, otimanje radnog materijala od predsedavajućeg, čupanje mikrofona, sve u Šešeljevom maniru, a da se predsednik stranke nije zapitao kuda sve to vodi, nije li to suprotno evropskim standardima.  Možda to delom ima i korena u nekadašnjoj ulozi Aleksandra Vučića, kada je kao mlad radikal, prilikom otvaranja bazena Čedomira Vasiljevića u Šapcu, bio u ulozi pazitelja Šešeljevog sina. Takođe, možda ima dosta i u animozitetu prema Dušanu Petroviću za sve ono vreme kada su pauzirali od  vlasti iz devedestih godina. No bilo kako bilo, prepoznatljiv je radikalski  manir, osvetno, lično, a evropejstvo je samo za strane posmatrače. Ovako, čini se, da treba priznati: “Putuj Evropo!”, te vrednosti ne stanuju ovde, barem ne kod prvog čoveka srbijanske vlasti.

Dragan Eraković