(najlepši deo srednješkolskih sećanja)
Mislim da ne postoji niko ko ne pamti svoju matursku ekskurziju. A profesori koji ih vode pamte svaku. Evo mojih sećanja na jednu od njih.
Tek nekoliko detalja.
Ekskurzija podrazumeva obilazak severnog dela Italije. Drugog dana putovanja stižemo u Rimini u večernjim satima. Smeštaj, večera, pa kratko vreme za spremanje i odlazak u diskoteku. Skoro niko i ne večera, treba se spremiti za celovečernji provod. Po hodnicima je galama. Razmenjuju se šminke, pozajmljuju fenovi za kosu, bira nalepši stajling za izlazak. Jedva odevena maturantkinja pita druga da to nije previše. On joj, uz osmeh odgovara, da, previše si odevena. Poneko je prekoračio dogovoreni termin okupljanja, ali ipak su uskoro svi na okupu. Onih koji bi eventualno da ostanu u hotelu nema. Tako i svi profesori moraju u provod. Vodič predlaže da, po programu, pre odlaska u diskoteku svratimo u gradski Irish pub. Đaci nekako i jedva pristaju, ali da to ne bude predugo. Ipak je diskoteka centralni događaj. I diskoteka i Irish pub su udaljeni od hotela taman toliko da ne možemo peške. Do tamo idemo autobusom, ali ne i natrag. Sutra nastavljamo put po programu ekskurzije. Poštujući propise realizacije ekskurzija autobusi moraju da miruju, a vozači da se odmore. Stoga će nas u hotel vraćati samo jedan minibus, koji je mnogo manji od autobusa, a došli smo sa tri autobusa. Jasno je da će povratak u hotel da potraje. Oni koji budu imali sreće, vratiće se u hotel prvom vožnjom, a vođa ekskurzije i vodič, poslednjom. Taj vođa ekskurzije sam naravno bio ja.
Stižemo u Irish pub. Na sceni su neki “matorci”, koji izgledaju i sviraju kao da je vreme stalo. Uskoro su sa njima na sceni i u razgovoru naši maturanti. Postaje jasno da nećemo baš odmah u diskoteku. I ovde je lepo i interesantno. Neki predlažu da ostanemo i celo veče. Nakon više od sat vremena ipak krećemo dalje. Naravno da će boravak u Pabu produžiti i vreme trajanja celovečernje zabave. Stižemo u diskoteku, u kojoj su već jedna hrvatska i jedna bosanska ekskurzija. Vlasnik diskoteke nas uverava da nema razloga za brigu, nešto slično je on već sproveo uspešno mnogo puta. Važno je da nema dominacije, svaka ekskurzija mora imati dovoljno vremena da sluša muziku sa svojih prostora, naizmenično. Tako je i bilo. Uskoro su se svi maturanti pomešali i nastavili kao da su doputovali zajedno. Molimo naše da paze na one od kojih se očekuje da popiju previše. Dobijamo uveravanja da je sve pod kontrolom. Termin za završetak provoda polako se probija. Još samo malo, još samo ova pesma. Ipak smo dočekali kraj. Počinje povratak minibusom, koji ima tek dvadesetak mesta. Svaka tura traje otprilike toliko isto, dvadesetak minuta. Sa poslednjom turom đaka i vodičem stigao sam u hotel pred zoru. Svi su zadovoljni, provod je uspeo. Koliko je meni ostalo da odspavam do nastavka putovanja, možda i nije važno.
Nešto razmišljam,možda i jeste.
Šta bi bilo, kad bi bilo.
Da se ne bira uvek najjeftinija ponuda, po cenu umanjenja trajanja i kvaliteta ekskurzije.
Novac za ekskurzije da se skuplja u toliko rata da svi mogu da idu na tu najlepšu i nezaboravnu matursku ekskurziju.
Gratis mestima da se obezbedi učešće onih koji i pored dovoljnog broja rata ne mogu da je plate.
Ako je to u programu, da se jedno veče ide u Irish pub, a drugo u diskoteku.
Da nas ne vraća jedan minibus, nego deset.
Da ekskurzija traje koji dan više.
Da po odeljenju budu dva profesora, umesto jednog, kako bi ponekad mogli i da se odmore, jer dnevna briga o odeljenju bukvalno traje 24 sata.
Dnevnice za ekskurzije da profesori dobijaju od poslodavca, a ne od đačkih uplata. Taman da za iste pare ekskurzija potraje duže i ne bude pretrpana i prenaporna.
Šta bi bilo, kad bi bilo.
