U subotu je u Beogradu bio veliki ekološki protest. Više hiljada ljudi iz cele Srbije, svako sa svojim problemima i željom da se kao zemlja zdravom životnom sredinom sistemski bavimo. Da ne moramo danas da čuvamo reku, sutra da branimo park pre podne, a da popodne čistimo divlju deponiju. Da u nekim delovima zemlje jedva dišemo na škrge, a na drugom mestu, ceo grad i okolina, nema već godinama vodu za piće. Dok mučeni ljudi pokušavaju na sto mesta svaku rupu da zakrpe, nadvila se pretnja u okolini Loznice koja planira da nas raseli, ojalovi plodnu zemlju i otruje vodu koja je najvredniji prirodni resurs u 21. veku. Mnogo je ljudi govorilo. Osećala se iskrenost i zabrinutost ugroženog čoveka koji nema gde nazad, bes ljudi iz struke čije argumente vlast ne želi da sluša i iskreni vapaj naših priznatih umetnika da se duša ne prodaje đavolu, da profit nije Bog, da smo navikli da nemamo pune džepove, ali da nema mesta kompromisu kada je ugrožen vazduh koji dišemo i voda koju pijemo. Na kraju, na kratko je blokiran i Brankov most, kao upozorenje da ova zemlja svima nama po malo pripada i da imamo svi pravo da je branimo.
Sutradan, već su se čule i neke zamerke na ovaj protest: neko je ispravno primetio da je u dva sata raznih govora poneki minut bio i neprimeren, drugi su ispravno primetili da postoji još ekoloških pokreta koji nisu bili na skupu, što me je obradovalo, jer je to siguran znak da će na sledećem okupljanju biti još više ljudi. Protestna okupljanja nisu svadba, tu ne treba pozivnica, zna sa kad se okupljamo i gde, i to je to. Ko se slaže sa idejama skupa, upaliće, kao i ja auto i eto ga u Beogradu. Kome je bolje da uštedi gorivo, ostaće kod kuće.
Još jedna tema traži odgovor: postoji li veza između ekologije i politike. Što se mene tiče, naravno da postoji. Pa ne okupljamo se da kukamo, nego da menjamo. I to da menjamo tako što ćemo prepoznati one koji će sutra biti odgovorni za sprovođenje zelenih politika. Sve čestitke onima koji nisu dozvolili da im se poseku stabla u parku, ali ja očekujem da politička organizacija bude ona koja će se izboriti za zakon koji to niikada i nigde neće dozvoliti, za zakon koji neće trovati sopstveni narod radi profita pojedinca. Ako je subotnji skup tu odgovornost prepoznao u pokretu “Ne davimo Beograd” i u stranci “Zajedno za Srbiju”, koja je i aplicirala za članstvo u Evropskim zelenim partijama, onda je to nekako i prirodno. Aleksandar Jovanović se, kao pojedinac, istakao u svim borbama za očuvanje životne sredine. “Ne davimo Beograd” je po svom aktivizmu privukao simpatije Beograđana. Predsednik stranke “Zajedno za Srbiju” i građanske platforme “Akcija” Nebojša Zelenović je ostavio zaista značajne rezultate kao gradonačelnik u Šapcu, od uređenja deponije, preko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda do biciklističkih staza i odnošenja smeća sa seoskih područja. Voleo bih da im se pridruže i svi drugi koji zelenim politikama daju važno mesto u svom političkom programu.
Ekološka pitanja su i politička pitanja: od 30 roda koje su pronađene mrtve na nekoj njivi, do 30 naših građana koji svakoga dana gube život u borbi sa korona virusom.
Velimir Kuzmanović