PREKI SUDOVI I TRIDESET DANA…
Deca između 18 i 28 godina, Pavle Cvejić, Krsta Tomković, Uroš Savić, Nikola Dragosavljević, Miodrag Simović, Stefan Simić, Miloš Dekić i drugi juče su privedeni pod različitim izgovorima policije. Njima je dosuđeno 30 dana pritvora i ekspresno su prebačeni u zatvor u Padinskoj skeli.
Dakle, valjda je sada, i pticama na grani, jasno da u Srbiji postoje dva, paralelna, pravna sistema, dva tužilaštva, dve policije (koja ne reaguje na vapaje i zapomaganja ali koja “ozbiljno” reaguje na treptaj nečijeg oka) dve vrste sudija, dve vrste medija, dve vrste ljudskih prava… i, na kraju, dve vrste naroda sa različitim pravima i obavezama.
Glupo bi bilo da sada nabrajam neke Simonoviće, Jutke, Sava Male, Gondole… sami smo krivi zbog njih jer, iz kukavičluka ili ko zna čega drugog, nismo reagovali na pravi način u pravom trenutku. Ali, danas, kad ovaj diktatorski režim hapsi mlade ljude samo zato što misle drugačije i imaju hrabrosti da to svoje mišljenje javno iskažu nemamo pravo da ćutimo bez obzira da li smo i kolike smo kukavice.
Na protestima su uglavno mladi ljudi, i to je dobro, koji shvataju da u njihovoj zemlji više nema nade za njih. I oni su velika pretnja ovom suludom režimu koji svoju vlast zasniva na glasovima nekakvih baba i polusveta koji iz informativnog programa, kakav Srbija ima, još veruju da u ovoj zemlji vlada Tito. Samo se podmladio…
Međutim, ne zabrinjava mene bezočno hapšenje ovih mladih momaka, jer njihovo hapšenje je ogledalo i lična karta diktatorskog režima Aleksandra Vučića, ni sva hapšenja koja će se sigurno u bliskoj budućnosti dogoditi kao što me zabrinjava činjenica da vlast u Srbiji i sam Aleksandar Vučić menjaju neka prirodna pravila i prirodne zakone.
Jer, kako objasniti činjenicu da se “mirisni” džem kuva na šporetu koji nema čunak ili promenu pravila drevne igre da lovac može da preskače pešake… osim da “veliki” Aleksandar sve može.
Bilo kako bilo ne daj te se deco. Ovo je vaša zemlja…
Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije;
grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.
Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.
A mi, stariji, moramo stati uz vas i dati vam bezrezervnu podršku uz veliko izvinjenje što smo dozvolili da ova pošast zavlada Srbijom. Jer, sve totalitarne države i sistemi, biće samo bleda senka onoga što nam se sprema!
Zato, pod hitno:
- Ostavka Ane Brnabić i raspuštanje njene marionetske Vlade.
- Formiranje Vlade nacionalnog spasa sa tačno oročenim obavezama…
Ivan Kovačević
