Kada dve obale jedne veličanstvene reke razdvajaju dva grada, a umetnost ih ponovo spaja, onda više ne govorimo samo o kulturi. Tu govorimo o simbolu. Ove godine, Bratunački strip festival i Ljubovijske večeri stripa i fantastike (Točak vremena) ujedinili su svoje programe u jedan kulturni događaj koji će se odvijati istovremeno u dva grada i dve države. U svetu stripa, a i šire, to je gotovo nepoznat presedan.
Na prvi pogled, ovaj gest možda izgleda kao zanimljiv organizacioni izazov ili marketinški potez. Ali, kada se skinu površinski slojevi utiska, postaje jasno da se ovde radi o nečemu daleko dubljem. Dve lokalne zajednice, razdvojene administrativnim i državnim linijama, odlučile su da kulturu postave iznad politike, a umetnost iznad granica. To nije mala stvar, naročito u regionu gde granice često nose više tereta nego što bi trebalo.
Strip, kao medij koji u sebi spaja vizuelno i narativno, oduvek je imao moć da objedinjuje. Njegova priroda je komunikativna. Crtež ne poznaje jezičke barijere, a priča u slikama jednako dotiče dete u Bratuncu i odraslog ljubitelja stripa u Ljuboviji. Upravo ta univerzalnost stripa čini ga savršenim mostom između dve obale Drine.
Ono što ovu inicijativu čini posebno značajnom jeste činjenica da nije ostala zatvorena u krug ljubitelja i strip autora. Organizovane radionice za mlađe naraštaje otvaraju vrata novim generacijama, koje će možda tek otkriti koliko jedan panel i nekoliko oblačića teksta mogu da utiču na njihovu maštu. Stariji posetioci imaju priliku da ožive svoje prve susrete sa junacima iz stripa, a mlađi da stvore svoje prve crteže, svoje prve priče.
I u tome je suština: umetnost je najjači oblik zajedništva. Ona je jedini most koji ne može da sruši ni politika, ni ekonomija, ni vreme. Ako su dve obale Drine mogle da se spoje kroz strip, možda je to podsetnik da postoje i drugi mostovi koje možemo izgraditi. Mostovi od mašte, reči i linija koje povezuju ljude. I, ako imamo sreće, baš kao i ovaj festival, oni će trajati duže od svake granice.
Točak vremena
