Svi smo išli u dobre škole i uglavnom svedočimo sledeće. Standardno, predmetni nastavnik, posle polučasovnog izlaganja, poslednjih desetak minuta razgovara sa svojim učenicima. Proveravajući koliko su ga razumeli i koliko uspešno usvojili novo gradivo.
A onda jednoga dana naš dobri, vredni i pametni učenik odlazi u beli svet. Slučajno i možda samo privremeno postaje prosvetni radnik, koji sledi puteve onih koji su ga marljivo i vredno učili i mnogo toga naučili.
Veoma je lepa, zanimljiva i poučna njegova priča. Posle održanog časa upitao ga je direktor da li se i koliko umorio. Sa puno razumevanja i empatije. Akter ove priče, malko zbunjen, odgovorio je potvrdno. Da, nastavio je direktor, to je zato što je vaše izlaganje trajalo pola sata. A trebalo je da traje dvanaest minuta. Posle čega se učenici, podeljeni u grupe, samostalno bore sa onim što su do tada čuli. Naravno, uz prisustvo i blagu pomoć nastavnika.
Sećam se svoga profesora hemije. On je predavao skoro svakog časa. Deset do petnaest minuta. Nakon toga sledili su eksperimenti, zadaci iz neke njegove tajanstvene zbirke takmičarskih zadataka i provera teoretskih znanja. To je bio naš deo časa. Kao po zamisli spomenutog direktora.
Možemo li bolje?
Odgovor na očekivano pitanje iz zajedničkog naslova svih tekstova ove kolumne trebalo bi da ide u dva pravca.
Svakako da nam ne može škoditi saznanje o nekom drugačijem pristupu poslu kojim se bavimo, pa ni ovo o projektovanom dvanaestominutnom predavanju. Na jednom seminaru sam, pred kraj zanimljivog i kvalitetnog jednočasovnog predavanja, osetio da su moja koncentracija i interesovanje za to što slušam, apsolutno na izdisaju. I pored dugogodišnjeg iskustva i posvećenosti poslu kojim se bavim.
Drugi deo odnosi se na komunikaciju prosvetnih radnika i njihovih direktora. U pomenutoj priči, direktorov prigovor bio je indirektan i sa velikim uvažavanjem sagovornika. Sigurno je da je direktorovanje veština, kojoj se oni najbolji uče svakodnevno. Tako i ova priča iz belog sveta može biti zanimljiva našim prosvetnim radnicima, a naročito direktorima.
