Zločin zapreten vojnom tajnom
Petog oktobra navršilo se dvadeset godina od ubistva gardista Dragana Jakovljvića i Dražena Milovanovića dok su bili na straži u kasarni u Topčideru. Porodice ubijenih gardista zapalili su sveće na mestu ubistva, ali još nisu dobili odgovor koje je to i zašto počinio.
Svih ovih godina ove porodice pokušavaju da dođu do istine, ali je taj predmet, po starom običaju, stavljen negde u fioku. Čak ni komisija koju je Vlada formirala 2016. godine da ispita okolnosti ovog zločina nije se makla dalje od početka. Zapravo pravo zamešateljstvo nastaje posle tog zločina jer je vojni istražni sudija Vojske SCG, Vuk Tufegdžić ustvrdio da se desilo ubistvo i samoubistvo, dok je FBI ukazao da se radi o ubistvima koje je izvršilo treće lice ili više njih. Pri tome je mesto zločina bio kontaminirano, kao veliki propust za dalju istragu.
Dokaz toga je da je morala biti izvršena ekshumacija i naknadna obdukcija, a pri tom, na primer, u selu Bela Reka, bila je vidna arogacija Vuka Tufegdžića dok je advokat Boža Prelević pokazao punu profesionalnost.
Janko Jakovljević, otac ubijenog Dragana, imao je tih dana i ucene preko mobilnog telefona. Advokati porodica ubijenih gardista podneli su tažbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali ni to neće dovesti do razrešenja. Postoji više teorija ovog zločina, i jasno je da su videli ono što ne bi trebalo da vide, ali do istine je teško dopreti. Jedino, kako se uzdaju porodice ubijenih gardista, da će neko možda nekada priznati šta se to desilo, da olakša dušu.
Za sada izvesno je da ni Vlada Srbije nema nameru da bilo šta pokrene niti se to očekuje od Vojske, jer ona se pokazala kao zatvorena institucija. Istina da uživa veliki ugled u narodu, zajedno sa Crkvom, ali ostala su neka druga pitanja kao „afera helikopter“ ili stradanje vojnika na vežbama, a da validnih istraga i obrazloženja nema.
D.Eraković
