Dva televizijska lica Srbije

U nedelju, na „Novoj S“ i „Pinku“, najvidljivije se pokazala medijska  stvarnost Srbije. I dok su „U utisku nedelje“ studenti govorili o torturi koju su preživeli i zahtevu za izborima, na „Hit tvitu“ predsednik države govorio je o svojim viđenjima stvari, naravno previše ličan i neutemeljen.

„Nova S“, kao kablovska telvizija, dostupna je za oko milion građana, dok je ova druga imal barem dvaput veću dostupnost, potomognuta TV Informerom kao i bojnim drugim lokalnim televizijama. Simptomatično, predsednik države je najavio svoje gostovanje, naravno u estradnom stilu „o još neispričanom“.

Evidentno je da po ko zna koji put niti se voditeljka „Pinka“ držala novinarskih postulata niti je predsednik poštovao državnička pravila, pored ostalog da je predsednik svih građana Srbije. Dovoljno je samo usporediti kako se ponaša kad odgovora na pitanja stranih novinara. I naravno, ako je osnovna misija novinarstva – istina i put do istine, onda je mnogo toga upitno ne samo za „Pink“ nego i za preovlađujuću grupaciju prorežimskih medija.

Ako je za ovih 11 meseci krucijalno pitanje u Srbiji pad nadstrešnice u Novom Sadu i studentski protesti, onda je predsednik itekako pomašio temu. Pa tako ispade da je „sumnjivo lice“ Miša Bačulov, koji je viđen ispred železničke stanice u Novom Sadu prvog novembra, a uz to predsednik je apsolutno negirao da je uzrok pada nadstrešnice korupcija.

Ne upita ga voditeljka kako to da je prvo negirao da je bilo rekonstrukcije, a ni za 115 miliona dolara koje TOK pominje kao korupciju. Bilo je govora i o zvučnom topu, ali predsednik samo napomenu da je otkriveno ko je iz policije dostavljao podatke o tome.

Ništa od reagovanja izvestiteljke iz Ujedinjenih nacija i 600.000 potpisa, a naravno i na hiljade svedoka. Karikaturalno je zvučalo kad se predsednik države  žali na RTS, pa pomenu da je u emisiji „Ovo je Srbija“ 11 minuta posvećeno studentskim protestima, a četiri minuta u Dnevniku 2. Neverovatno, kad se on sam 300 puta gotovo višesatno obraćao televizijskom auditorijumu sa nacionalnom dostupnošću.

S druge strane studenti, oni pravi studenti, nikad nisu bili gosti na RTS, a izjava jednog dečaka o studentima koji se „bore za pravdu i našu budućnost“ izazvala je pravu lavinu osuda najviših funkcionera režima.

„U utisku nedelje“ studenti su ukazali na svoje motive i načine borbe. Pored ostalog naveli su da su sada usmereni na učenje i polaganje ispita, ali da ni tokom leta nisu mirovali, šta više sredinom avgusta bili su meta policijske represije i brutalnosti. Navode da imaju svoju listu, da niko od studenata nije na njoj, i da će, naravno, kad budu raspisani izbori, obelodaniti kandidate na listi a osnovna kampanja vodiće se u razgovorima na terenu. Iskazali su i svoju rezervu prema opoziciji,  jer se pokazalo da je izgubila poverenje kod građana, pogotovo nerazumnim izlaskom, i to podeljena, na izbore u junu prošle godine.

Istina da televizija predstavlja za veliki broj građana osnovni izvor informisanja, ali dosadašnjom praksom da objektivno, pravovremeno i celovito informisanje građana kod onih sa nacionalnom frekvencijom kao i javnih servisa sve više se gubi poverenje kod gledalaca. Srećom za studente društvene mreže su preovlađujuće i sve više imaju korisnika kod građana.

Dragan Eraković