U nedelju i ponedeljak viđena su dva lica Tekeriša pred spomenikom cerskim junacim. Već 15. put organizavan je Cerski marš, sa oko dve hiljade učesnika, mahom mladih ne samo iz Šapca već i drugih mesta Srbije. Posle marša od 36 kilometra, po nesnosnoj vrućini, ušli su čili i bodri, sa pesmom u Tekeriš.
Služen je i prigodan parastos stradalima u Cerskoj bici, i ono najlepše: nije bilo nikakvih prepreka i brana druženju. Ove godine upućena je i jasna poruka učesnika marša da su protiv rudnika litijuma, jer i dolina Jadra pripada toj epopeji i istorijskom nasleđu.
S druge strane, zvanična državna proslava prošla je u znaku krutih pravila, postavljanjem ograde između visokih zvanica i naroda. I to nije prvi put, već to traje godinama da država ne čini ništa na osavremenjavanju i demokratizaciji proslave. Zaustavlja se saobraćaj, nema slobodnog protoka i druženja građana, a to odudara od značaja ove proslave, a ima i pritisaka na zaposlene u javnim preduzećima i ustanovama.
Nekako posle Drugog svetskog rata obeležavanje Cerske bitke je skrajnuto iz ideoloških razloga. Navodno na Ceru je ranjen Josip Broz, i on zvanično nikada nije posetio ovaj kraj. Zato je Pocerina bila u dubokom zapećku, bez značajnijih ulaganja, a primera radi put od Šapca do Tekeriša jedan je od najgorih u Srbiji, asfalitiran pre pola veka.
S druge strane Cerska bitka je bila prva pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu, bitka koja se izučava na brojnim vojnim akademijama, a sam spomnik rađen je po projektu Sergija Bagenskog, i otvorio ga je kralj Aleksandar 1928. godine.
Naslovna fotografija; RIVERAinfo
D.Eraković
