Dragi moji,
nije nama Srbima, izgleda, ni u krvi, a ni u genima da prognoziramo pobednike izbora u najvažnijim centrima moći, iako volimo da se kladimo. Onda kada pametni ćute i čekaju da podrže onog ko pobedi, mi glumatamo pevca koji prvi kukurikne… i gde završi… Promašismo onomad da tipujemo na Jeljcina, kada je „naš favorit“, komunista Zjuganov, baš od njega, glatko izgubio, čini mi se 1996.g. Rezultat pogrešne procene je došao one, za nas pogubne, ratne 1999.g. kada nam je Jeljcin okrenuo leđa i umesto S-300 i nekakvih fantomskih nukelarnih podmornica, poslao Kozake da nas brane igrama i pesmama, uz šljivovicu i votku… Ubrzo, Miloševićev kripto-komunizam je pao i na vlast su došle opozicione vođe i lideri koji se nisu isticali veštinama prognoze rezultata Izbora i imenima pobednika, u državama velesilama, pa nisu ni grešili. Ko ne prognozira, ne može ni da pogreši… A onda je došla na vlast kladioničarski spremna ekipa… Lider je prvo pohrlio u Ameriku i na Izborima 2016.g. u ime svih nas, podržao, i ne malim novčanim prilogom, Klintonovu ženu, onu čiji je mužić na spomeniku u centru Prištine, do duše, glavnog grada kvazi države,koju je upravo taj Klinton, i stvorio… Slikanje, osmesi, ček sa dva miliona dolara i ćao… Pobednik je bio Donald Tramp… sa svojom Melanijom, antiglobalizmom i rialiti nastupima… Nama,opet ćorak…
Ovogodišnji pak Izbori, doneli su opšteprihvaćeni tabloidni uragan, „Mi smo Trampovi, Tramp je naš“… navijali su svi Srbi sveta za njega, naročito predsednik, nosilac ključeva, penkale i priveska kao suvenira na susret u Vašingtonu početkom septembra… I opet promašaj… Koliko je Tramp bio hladan i nadmen prema zvaničnoj Srbiji koju predstavlja njen predsednik, bilo je jasno svakome ko je gledao one snimke iz Bele Kuće, a možda baš i zbog toga što je znao da je ovaj bio fan Klintonovih i Demokrata… Šta nas čeka, ne znam, siguran sam samo da ništa dobro neće doći od Bajdena i onih iza njega, a da li će ovaj poslednji promašaj biti i onaj koji će nas konačno opametiti… ni to se ne zna, mada se bojim da će se tradicija nastaviti, na našu štetu…
Srbija je opet ostala bez učešća na Evropskom prvenstvu u fudbalu, i to je realnost koju živimo danas, lako predvidiva i neiznenadiva,upravo zato što je svakome jasno da nam ni fudbal nije slobodan od presudnog uticaja politike i političara, jednog ili više…pa zli jezici govore, i to već poodavno, da se recimo, titula prvaka Srbije u fudbalu, osvaja na Izborima… U ovoj našoj, srpskoj varijanti, dakle, nema iznenađenja, nema nepredvidivog, sve je unapred jasno i lako se vidi i prepoznaje… I to je ta velika razlika u odnosu na svetske lidere i svetske moćnike… Lako je pogađati ono što se organizuje u sopstvenoj režiji… Tu neizvesnosti nema… Ajde, budite majstori, pa jednom pogodite pravog pobednika u svetskim razmerama, ili ćutite, što bi bilo najbolje, ne trčite kao magare pred rudu… Biće svima bolje… Živele kladionice… pa kako nam bude…
Sve Vas volim i pozdravljam.