Dan slobode medija i RTS
Trećeg maja u svetu se obeležava Dan slobode medija, a u Srbiji sve mračnije. Primera radi po izveštajima relevantnih medijskih institucija u Srbiji je stanje alarmantno, pritisci i napadi dostigli su neviđeni nivo u proteklih nekoliko decenija. Tako nijedan slučaj od 28 zabeleženih napada na novinare za godinu dana nije procesuiran. Karikaturalno deluje, na primer, da udarac pesnicom u lice novinara Vuka Cvijića, usred centra Beograda, nije ni za ukor, a posebno su učestali napadi na novinare profesionalnih medija.
Da pravosuđe i policija ne reaguje svedoči nekažnjeno ubistvo Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, a kad je tako onda je sve dozvoljeno. Režim se svim silama upinje da uguši i ono malo slobodnih i profesionalnih medija, pa čak i ona zakonska rešenja o finansiranju medijskih projekata se izvrglo ruglu. Ne tako mali novac ide u ruke tajkunskih i prorežimskih medija, reklamiranje i oglašavanje je strogo kontrolisano… U svemu tome pogoduje i izostanak primene Zakona o informisanju kao i Ustava, gde se jasno kaže da su mediji dužni da istinito, pravovremeno i celovito izveštavaju javnost o najvažnijim društvenim problemima. A toga nema, isijava se mržnja, isključivost, čak i gola laž i propaganda.
Rečit primer je i RTS, koga građani plaćaju više od sto miliona evra, a da ne dobiju adekvatnu uslugu. Tek u ponedeljak, u emisiji „Oko“, pojavili su se dvojica vrlih rukovodilaca: direktor Dragan Bujošević i glavni i odgovorni urednik Nenad Lj. Stefanović, a rečito su ćutali tokom dvonedeljne blokade studenata. Njihovo opravdanje se svodi da je RTS neutralan i kulturan, ali ni reči o dubokom ogrešenju o zanat i struku. Pa je tako za treći maj, na dan pogibije devetoro učenika i domara u „Ribnikaru“, deset minuta bilo posvećeno bolesti predsednika Vučića, a ovaj tragičan događaj stavljen u drugi plan.
Ili, već gotovo pola godine studenti protestvuju, tražeđi da institucije rade svoj posao, a za to vreme samo je jedanput gost RTS-a bio student, i to paralelno sa predstvnikom „studenata koji hoće da uče“. Pa se dešavalo negde pred kraj Dnevnika 2 da se samo pomene “da studenti nastavljaju da voze bicikle put Strazbura“.
Ni jedna poštena rečenica, a još u petom razredu osnovne uči se da ih mora biti barem dve, i da se odgovori na pet osnovnih pitanja. Daleko od struke, daleko od Kodeksa novinarstva i postojećih zakona. Brane su ovi rukovodioci, doduše duboko u penziji, a jedan od njih čuven po emisiji „Nije srpski ćutati“, pomenu da RTS-u ima najveću gledanost, 40 odsto, dok su ostale televizije na maksimumu 15 odsto.
To je tako jer nema pravog regulatornog tela, i zato su studenti dve nedelje blokirali RTS, i uspeli da se raspiše novi konkurs za Savet REM-a. Vlast nikako neda da izgubi važnu polugu na osnovu koje vlada 13 godina, čistom propagandom i izbegavanjem istine, ali ovoga puta ulog je znatno povišen jer ni studenti ni demokratska javnost nikako ne sme da dozvoli da se izvrgnu uslovi konkursa.
S druge strane ni RTS kao ni ostale televizije sa nacionalnom pokrivenošću nemaju baš takav uticaj kakav su ranije imale, pre svega studenti su pokrenuli javnost svojim dugim marševima a umnogome znače i društvene mreže, pa ni prorežimski mediji više nemaju toliki monopol. Ali je ipak sramota za neke koji se nazivaju novinarima da se ne drže ni trunke zanata ni morala.
D.Eraković
