Svi putevi vode u Niš
Za prvi mart na poziv studenata zakazano je veliko okupljanje u Nišu. Već od ponedeljka krenule su kolone studenata i srednjoškolaca iz Bora, Čačka, Bujanovca i drugih gradova da bi se u subotu slile u Nišu i tu bio donet “Studentski edikt“. Nije slučajno izabran ovaj naziv ovekovečen po Milanskom ediktu kojim je car Konstantin Veliki, inače rođen u Nišu, čime je priznato hrišćanstvo. Osnovna postavka Studentskog edikta počiva na pokazanoj i dokazanoj borbi studenata za sistem koji vrednuje znanje, pravdu i slobodu. Po tim vrednostima to je ono što daje univerzalnost dostojne milenijumske misije studenata u svetu. Do ovog mesta susretanja studenti su prošli dugi put, usput oslobađajući građane kroz sva mesta kroz koji su prošli. Da su na pravom putu primer je što su svuda dočekivani sa radošću i najdubljim ljudskim osećanjima. I nije bilo lako, počev od prvih protesta, premlaćivanju ispred svoga doma, Fakulteta dramskih umetosti i drugih fakulteta. Usledio je jedinstven skup na Slaviji 22. decembra, veliko susretanje sa građanima na Autokomandi 27. januara, pa prvi februar u Novom Sadu i Sretenje u Kragujevcu. Nezabeleženo narodno okupljanje i solidarnost koja je uveliko zaboravljena poslednjih godina. I nisu samo univerziteski centri i gradovi bili na mapi protesta već su manje sredine doživele ovo hodoljublje. Jedan od svežijih primera je put od Zrenjanina do Vršca, a ima ih imnogo, gde se građani susreću sa meštanima iz susednih opština ali i kvartova.
A prvog marta navršiće se četiri meseca od tragedije u Novom Sdu, pogibije petnaestoro ljudi stradalih od nemara ali i korupcije. Pokazalo se da studentski zahtevi nisu ispunjeni, da su institucije ili nesposobne ili neće da rade svoj posao. Počev od tužilaštva, gde je tek nedavno uvrštena mogućnost korupcije, a, na primer, bivši ministar građevinarstva Goran Vesić pušten je iz pritvora oslobođen čak i sumnje u kriminalno delo. A računica je jasna: kako nešto što je procenjeno na 3,5 miliona evra košta 16 miliona, a inženjeri itekako znaju matematiku i predračune. Da se u tužilaštvu prave blesavi primer je i oslobađanje dvoje vinovnika prebijanja studenata FDU, od kojih je jedan, Aleksandar Jokić, viđen nedavno u pratnji predsednika države u Požarevcu. Podnete su prijave još protiv N.N. lica, ali se tužilaštvo nije potrudilo da ih identifikuje, i što je vrlo simptomatično ne uzima se u obzir da su nastupili kao organizovana grupa batinaša, gde su kazne za izgrede mnogo veće. Jeste predsednik abolirao učesnike protesta, ali to bi značilo da su krivi, a nisu, kao što je to Relja Stanojević koji je branio svoju devojku od neidentifikovanih policajaca. Studenti traže da institucije rade svoj posao, zašto su i veoma dobro plaćeni, ali je jasno da su institucije urušene. Počev od Skupštine gde predsednica Ana Brnabić nastupa kao komesarka, izvrdava, na primer, ostavku premijera koja, eto, već meseca dana nije konstatovana. Ili, najmerodavniji za Ustav, sudije Ustavnog suda, a što su studenti itekako podsetili noseći ovu „knjižicu“ u Kragujevac za Sretenje, koji ne rade godinama. Na primer, nije se Ustavni sud oglasio za krađu izbora prošle godine, a čudo nad čudima, sudija ovog suda i profesor Ustavnog prava Vladan Petrov na „Pinku“ i RTS traži povratak u institucije. I tako redom, a studenti su dobili punu podršku prosvetnih radnika, gde je oko polovine škola u obustavi rada, svojih najbližih saboraca – srednjoškolaca, advokata koji štrajkuju mesec dana, tu su i taksisti, i mnogi, mnogi drugi. Krug se polako zatvara!
Dragan Eraković
