Vi, profesori, imate samo četiri časa dnevno i tri meseca raspusta godišnje.
Predugačak je spisak svih okolnosti i propisanih smislenih i besmislenih, mogućih i nemogućih obaveza prozvanih profesora, koji demantuju prethodno tvrđenje.
( Ako ništa drugo, tu su pripreme za ta četiri časa, koje nekada mogu da traju više od samih časova. Činjenica je i da u svim školama postoje redovne aktivnosti koje počinju po završetku nastavnog perioda i traju do desetog jula, a nastavljaju se od dvadesetog avgusta do početka naredne školske godine ).
Pretpostavimo da ovo u zagradama niste pročitali.
Ako bi u školi , od tri profesora ostala dva, a u višku godišnje slobodnih dana postojali seminari za profesore i kampovi za učenike, i koristeći najsmisleniji i najrealniji deo propisanog spiska obaveza, prva rečenica ovog teksta za tren bi izgubila oštrinu, pa i bilo kakav smisao.
Svima je verovatno jasno da realizaciju navedenog “rešenja” prate velike poteškoće. Prvi deo podrazumeva nepopularne otkaze i njihovo opravdano neprihvatanje, a drugi mnoge organizacione i finansijske probleme.
Kao i pitanje šta bi rekli učenici koji jedva čekaju svaki raspust. A i njihovi roditelji, koji bi ih, verovatno, u najvećem broju podržali.
Vratimo se na početak.
Nije li se akter početne rečenice obratio na pogrešnu adresu? Kao da su profesori, sami sebi, odredili spisak i trajanje svojih dnevnih i godišnjih zaduženja?! Veliki deo odluke da prihvatimo ili ne prihvatimo početno tvrđenje neopravdano pada na teret i previše zavisi od pojedinačne kreativnosti, entuzijazma, svesti i lične odgovornosti prosvetnih radnika. Siguran sam da postoji armija prosvetnih radnika koji su maksimalno posvećeni svojim obavezama, onih što rade i više od propisanog i vrednovanog. Ali nemamo dokaz da ne postoji i neko drugačije razmišljanje i ponašanje. Mislim da je čak prirodno očekivati da postoji.
Možemo li bolje?
Upitajmo armiju tih entuzijasta, kreativnih, posvećenih i odgovornih prosvetnih radnika. Možda bi predložili:
- Redovna nastava se odvija u jednoj smeni
- Postoji plan i program dopunske, dodatne i pripemne nastave, unet u raspored
- Stručna veća imaju kabinete u kojima se pripremaju za časove
- Odeljenja imaju broj učenika po evropskim standardima
- Da se za prosvetu odvoje realno potrebna sredstva
- Da se u vreme raspusta organizuju stručni seminari koji su besplatni (uključujući i putne troškove)
- Optimizovati vođenje administracije, u korist obrazovno – vaspitnog procesa.
Za početak i previše.
