Predstavnici Pokreta „Buđenje“ istakli su da je država poljoprivrednim proizvođačima od 2014. godine do danas uzela dve milijarde 100 miliona evra. Oni su na konferenciji za novinare u ponedeljak poručili da će medijske optužbe u kojima ih povezuju sa bivšim, ali i sadašnjim režimom, demantovati konkretnim predlozima za poboljšanje života građana. Najavili su da će za mesec dana predstaviti projekat razvoja i revitalizacije sela.
Kašnjenje isplate subvencija
Jedan od osnivača i član privremenog predsedništva Pokreta Dušan Tufegdžić rekao je da su za to tražili podršku cele srpske opozicije, jer smatraju da se oko te teme mogu ujediniti. Podsetio je da 40 posto ljudi u Srbiji živi na selu, a 30 posto isključivo od poljoprivrede.
-Poslednjih 30 godina svega jedan ili dva ministara poljoprivrede bilo je iz struke. Nažalost, moram se saglasiti sa rečenicom Branislava Nedimovića od pre nekoliko dana, prilikom otvaranja hladnajče: „Gazimo“. Agrarni budžet je 271 milion evra godišnje, a obaveze prema proizvođačima prenete iz prošle godine 136 milijardi evra. Budžet je duplo manji za ovu godinu nego što piše, a papir trpi sve, pa i to da smo lideri u Evropi. Subvencije po hektaru od 2008. do 2021. godine pale su sa 150 na 35 evra. One ne služe da pomognu poljoprivrednom proizvođaču, već da cena hrane ostane dostupna svima, tako da poljoprivrednici prodaju po proizvođačkim cenama, a subvencije su ono što u stvari zarađuju. To nije milostinja poljoprivredi- objasnio je Tufegdžić.
On je rekao da je od 2014. do 2021. godine država „ukrala poljoprivrednim proizvođačima dve milijarde i 100 miliona evra“.
-Ne postoji država u Evropi gde poljoprivrednici plaćaju akcize na naftu, a one su kod nas 0,6 evra po litru. Ako uzmemo prosečno na obradivih pet miliona hektara 120 litara potrošnje po hektaru, dođemo do 360 miliona evra godišnje, a država u budžetu godišnje izdvoji 170 miliona evra za poljoprivredu. Poljoprivrednici plaćaju televizijsku pretplatu na brojila koja služe za navodnjavanje, ona koja se nalaze u hladnjačama i tovilištima. Samo na akcizama za naftu za ovih devet godina država je uzela tri milijarde 240 miliona evra. Kad se ove dve stavke saberu, po ova dva osnova to je pet miliona 340 miliona evra, a kroz budžet ukupno je vratila dve milijarde 400 miliona evra. To znači da je samo na ove dve stavke otela tri milijarde evra za devet godina. Odatle novac za 40 hiljada evra po jednom radnom mestu za strane investitore. Ako bi se to vratilo u poljoprivredu, za pet godina bismo bili najveći proizvođači voća i povrća u Evropi- podvukao je Tufegdžić i dodao da su izrazito protiv prodaje zemlje stranim investitorima.
Postavio je pitanje da li je srazmerno da je učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u bruto društvenom proozvodu 20 posto, a da je budžet svega oko dva procenta. Istovremeno, subvencije za mehanizaciju za 2019.godinu nisu isplaćene, kao i za tovnu junad i tovne svinje za 2020.godinu.
-Čak 20 hiljada zahteva je ostalo neobrađeno. Obećano je da će do 24. februara sve biti isplaćeno, a 25. februara je jednom proizvođaču saopšteno da zahtevi nisu ni počeli da se obrađuju. Samo jedan od deset zahteva za podsticaje za mlađe od 40 godina u Štitaru je odobren i to isključivo po političkoj liniji. Krkobabić deli i šakom i kapom novac podobnima, IPARD fondovi su dostupni samo onima koji su u stanju da daju 10 posto od onog što im država da. U Dublju rastu tovilišta, magacini i skladišta, tamo gde oni imaju lične koristi i interesa- podvukao je on.
Urušavanje poljopriverede u interesu stranih investicija
Članica Pokreta Svetlana Cvijanović rekla je da je u okviru pet posto budžetskih sredstava od 2013. do 2019. godine država oko 106 milijardi dinara uzela poljoprivrednicima.
-Za tu pljačku treba da odgovaraju svi poslanici koji su u tome učestvovali. Samo svojim glasom možemo pomoći da se nađu rešenja, a problemi su veliki. Uvozimo smrznuto meso staro 20 godina, GMO proizvode, nismo usaglasili kriterijume za uvoz i izvoz robe. Hrana koju proizvodimo je ispravnija i zdravija od proizvoda koju kupujemo u trgovinskim lancima, ne pomažemo srpskim poljoprivrednicima. Srpsko selo se sistemski uništava. Po statistici Republike Srbije za poslednjih 20 godina uništili smo milion krava. Kada tome dodamo milion teladi, ako svako tele košta 500 evra, to je 500 miliona evra samo kroz telad. Ako to tele utovimo, to bi bilo oko milijardu i po evra izgubljenih zbog nečije bahatosti. Koliko fabrika u Srbiji je imalo taj priliv, a ovde pričamo samo o govedarstvu? Izgubili smo veću proizvodnju mleka, mlečnih prerađevina, kože, zdravu hranu, njive u brskim predelima su zarasle u korov, izgubili smo izbor šta da jedemo, a ponajviše smo izgubili što nismo sprečili migraciju stanovništva u tim predelima i sela su nam opustela- podvukla je Cvijanovićeva.
Podsetila je da je srpska malina bila prvi izvozni strateški brend, te da je uništena zbog izvozničkog lobija i veze hladnjačara i države.
-Godine 2016. imali smo 24 hiljade hektara pod zasadima maline koja je sprski brend, svetski priznata. Toga više nema, sramno niske cene tri godine zaredom su uništile proizvodnju. Naišli su ljudi koji smatraju da poljoprivrednu proizvodnju treba uništiti i taj sektor preusmeriti na strane investicije. Niske su cene voća, povrća, jaganjaca, junadi, svinja. Mnogo promena treba uvesti, nemamo ravnomerno raspoređen novac za subvencije na mala i srednja gazdinstva, ne radi se njihova opravdanost. Subvencije za zadruge od tri ili pet članova produktivne su samo za pojedince, ne i selo. Čini mi se da je u odnosu države prema poljoprivrednicima sve manje politike, a sve više politikanstva- zaključila je ona i pozvala poljoprivrednike da se probude, kako bi se izborili za bolji položaj i životni standard.
Jedan od osnivača i član privremenog predsedništva Pokreta advokar Vladimir Terzić naveo je da je borba za zdravu hranu borba za zdrav život.
-Suočavamo se sa konstantnim napadima režimskih, i još više, pararežimskih medija, koji iznose razne neistine na račun Pokreta i pakuju nas uz bivši, neki i uz ovaj režim. Demantujemo to baveći se konkretnim životnim temama. Jedna od njih je svakako i odgovor na pitanje gde je srpski seljak i svi koji se bave poljoprivredom, koliko je zahvaćeno iz njihovih džepova i kako to može da se promeni. Pokret samostalno ili sa strankama koje prihvate taj deo našeg prrograma može da učini svima, ne samo poljoprivrednicima, život boljim, hranu dostupnom, jeftinijom i zdravom. Zdrava hrana znači da je nacija zdrava, a kao posledica, iz toga proističu zdrave misli i postupci- poručio je Terzić.
Govoreći o ideji da opozicija ima jednog kandidata, Tufegdžić se saglasio da je to u redu, ali da ne vidi način kako bi se izbori za takvog kandidata realizovali bez mešanja vladajućeg režima koji bi se potrudio da izabere najslabijeg među njima. On je naveo da našu saradnju sa susedima ne treba da opterećuje prošlost, te da možemo oprostiti, ali ne smemo zaboraviti.
D.Dimitrijević