Stanje u poljoprivredi – Bojan Stojićević, poljoprivrednik iz Gornje Vranjske
Rezultati poslednjeg Popisa poljoprivrede sprovedenog 2012. godine pokazuju da ukupna površina poljorivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije iznosi 3.861.477 hektara, a da u Srbiji postoji 631.552 registrovana poljoprivredna gazdinstva. Reljef naše zemlje, sastavljen od ravničarski, brdovitih i brdsko-planinskih predela, pogodan je za različite oblike poljoprivredne proizvodnje, od ratarske i povrtarske, preko voćarske i vinogradarske, pa do ovčarstva, govedarstva i šumarstva. Umereno-kontinentalna klima naše zemlje, takođe pozitivno utiče na razvoj poljoprivrednih delatnosti. Udeo poljoprivrde, šumarstva i ribarstva u bruto dodatoj vrednosti po delatnostima iznosi 6,5%. Uzimajući u obzir sve navedene podatke koji su javno dostupni na sajtu Vlade Republike Srbije, postavljaju se samo dva pitanja. Prvo, kako je moguće da je i pored svih pogodnsti koje naša zemlja ima, poljoprivreda na tako niskom nivou i drugo, zašto su poljoprivrednici stavljeni na poslednje mesto na listi prioriteta države. Kako smo došli do toga da sve više ljudi napušta selo i prestaje da se bavi poljoprivrednom? Verovtno tako što mladi poljoprivrednici nemaju gotovo nikakve perspektive u poljoprivredi. Sistem subvencionisanja koji država obezbeđuje mladim poljoprivrednicima nije dovoljan za pokretanje i razvoj bilo koje poljoprivredne delatnosti. Uslovi koje država zahteva da bi se steklo pravo na subvencionisanje su brojni, iznos subvencija mali, a kada se na to doda i činjenica da se subvencije dugo čekaju i neredovno isplaćuju, stiče se podloga da se od poljoprivrede pobegne glavom bez obzira. U našoj zemlji poljoprivrednici su primorani da se bave sa najmanje dve a često i više grana poljoprivrede, pre svega jer nemaju sigurnu cenu za svoje proizvode. Država ni jednog trenutka ne garantuje poljoprivredniku da će moći, a ako bude i mogao ne garantuje mu po kojoj ceni će prodati svoje povrće, voće, stoku. Iz tog razloga raste nezadovoljstvo poljoprivrednika a samim tim se i smanjuje poljoprivredna proizvodnja koja bi za našu zemlju trebala da predstavlja najvažniju privrednu delatnost. Država mora da pomogne poljoprivredniku tako što će mu garantovati cenu i mogućnost prodaje proizvoda, povećati iznos subvencija. Takođe država uvozom proizvoda stvara konkurenciju domaćim proizvođačima, a smanjuje izvoz naših proivoda u inostarnstvo. Poljoprivreda treba da bude najvažnija privredna grana, a to se neće ostvariti dok država ne počne da obraća pažnju na potrebe poljoprivrednika i dok im ne pomogne da poljoprivredu podignu na nivo na kom se nalazi u razvijenim zemljama. Takođe motivacijom mladih ljudi da ostaju na selu, i pružanjem mogućnosti da obavljaju poljoprivrednu proizvodnju koristeći savremenu mehanizaciju i procese proizvodnje, Srbija bi mogla da postane ozbiljan konkurent u poljoprivrenoj proizvodnji na reginonalnom nivou.