UČESNICI ŠOPEN FESTA U ŠAPCU – MOMČILO TOMIĆ ZA „PODRINSKE“
Momčilo Tomić završio je osnovnu i srednju Muzičku školu „Mihailo Vukdragović“ u Šapcu u klasi profesora Goare Lazić i Đorđa Filipovića, a sada je na četvrtoj godini osnovnih akademskih studija na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora i pijaniste Vladimira Miloševića. Dobitnik je brojnih nagrada- republičke i međunarodnih. Usavršavao se kod vrsnih pedagoga u zemlji i inostranstvu, nastupao u Beogradu, širom Srbije, ali i na turneji u gradovima Austrije, Nemačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Poslednji u nizu nastupa, u okviru Beogradskog Šopen festa, u petak u Šapcu, izazvao je, na njegovo zadovoljstvo, veliko interesovanje Šapčana.
-Utisci su fenomenalni, drago mi je da se konačno šabačka publika organizovala da dođe i čuje nešto neuobičajeno. Oduševljen sam što je interesovanje bilo tako veliko, što se u Šabac, grad u koji je stigao prvi klavir, vratila ova vrsta muzike i umetnosti, ljudi su znali to da prepoznaju, atmosfera i energija na koncertu je bila fenomenalna. Budući da pratim Šopenijadu, svirao sam u Šapcu mnogo puta i nije se dešavalo da ovoliko ljudi dođe i da bude ovakvo interesovanje. Drago mi je zbog toga i nadam se da će biti još ovakvih prilika da se to ponovi – ističe Momčilo Tomić za „Podrinske“.
Priznaje da je imao pozitivnu tremu na početku, te da je najteže održati koncentraciju tokom nastupa.
-Čim je brojnija publika, čuju se šumovi i vrlo je teško u glavi održati tu jednu nit, misao, izdržati koncentraciju u kompoziciji do kraja, ali mi smo tu da se navikavamo na to. Drugačije je na ovakvim nastupima, i opuštenije i emotivnije, pogotovo kad su tu i Lazar Torbica i Lazar Mitrović. Svi smo na različitim stranama, ne viđamo se toliko često, pa su ovakve prilike da se sretnemo veoma dragocene i oseća se pozitivna energija. Irina, koja je, dok smo mi počinjali da sviramo, bila još mala, sad je porasla i svira sa nama. Drago mi je da napreduje i gradi uspešnu karijeru. Ovaj nastup je bio divno iskustvo – poručuje Momčilo.
Šopen je bio obavezan deo programa, a on priznaje da je upravo taj poljski kompozitor njegov čest izbor u poslednje vreme.
-Kako godine idu, to se često menja. Na početku su mi Franc List i Sergej Rahmanjinov bili prvi izbor, najviše volim romantičare. Šopen je najkompletniji po mom mišljenju u tim muzičkim finesama, elegantnosti. U ovom periodu mog života, on je moj izbor. Pored Lista i Rahmanjinova, nedavno sam počeo da sviram Skrjabina. Svaki od njih ima svoje, u pozitivnom smislu, genijalno lude ideje – naglašava Momčilo.
Tražeći pravi instrument za sebe, najpre je godinu i po dana svirao harmoniku, a klavir je otkrio kao jedanaestogodišnjak.
-Imajući u vidu da već sa pet – šest godina počinju da sviraju klavir, kasno sam počeo, ali eto, svidelo mi se, išao sam na takmičenja, trudio sam se da motivišem sebe u svemu tome. Veoma je teško ostati posvećen klaviru pored svih raznih uticaja sa strane. Danas, pogotovo u Srbiji, nije lako baviti se ovim poslom, iako mnogi misle tako. Potrebno je mnogo vežbanja, žrtvovanja, samomotivacije i najteže u ovom poslu je ne odustati- poručuje.
Profesori i mentori su tu da nauče, ali samodisciplina i samomotivacija je na svakom pojedincu.
-Svako od nas je zadužen da sebe motiviše. Tu su, naravno, i porodica i prijatelji da nas razumeju i podrže. Ukoliko nas neko od njih ne podržava, okružićemo se onima koji nas podržavaju i držati se tih ljudi. Za nas umetnike važi isto što i za naš narod kao takav, jer smo mi Srbi poznati po našem inatu i da kad zacrtamo nešto idemo do kraja. Ima, naravno, uvek kriza, perioda kada se želi odustati, kada sve deluje mračno, ali posle kiše dođe sunce. Kad sam bio mlađi, bilo je veoma teško da i ja sam i ljudi oko mene prihvate čime se bavim, ali, kako sam stariji i malo upućeniji i osposobljeniji u komunikaciji, znam da vladam tim stvarima i da objasnim ljudima vrstu umetnosti kojom se bavim. Bitno je boriti se i ne odustajati u bilo kom poslu, motivacija, rad, neodustajanje- odlučan je Momčilo.
Planovi su mu, kaže, da bude srećan, dan za danom, ostvarujući cilj za cijem. Nada se uvek najboljem, pozitivno gleda na sve što mu se dešava i ne dozvoljava da ga negativne stvari ometaju u onome što najviše voli da radi- svira. Koncert pred šabačkom publikom doneo je neprocenjivu sreću i energiju za buduće dane. Mnogi ne razmišljaju o tome da iza pripreme nastupa stoji ogroman rad, žrtva, mnogo neprospavanih noći, suza, nerviranja, svakodnevnih problema koje je trebalo prevazići i koje svi u nekom trenutku života imamo. „Na kraju, plod koji se ubere je najslađi. Kontakt sa publikom je najvažniji u poslu. Dokle god su emotivnost i kontakt sa publikom prisutni, to je sreća veća“, zaključuje mladi pijanista.
Dragana Dimitrijević