Dragan Gašić, vlasnik „MM stars“ agencije i organizator međunarodnog Futsal božićnog turnira

Grad Šabac je važniji od svačije politike

Više od deceniju i po je u menadžerskom poslu, organizovao je brojne sportske, muzičke, zabavne, pa i političke skupove u gradu, a poslednji najznačajniji je međunarodni Futsal božićni turnir, drugi po redu, održan u sportskoj hali „Zorka“. Vlasnik „MM stars“ agencije Dragan Gašić „na papiru“ je član Srpske napredne stranke (SNS), ali kaže da poslednje tri godine u prostorije gradskog rukovodstva nije ušao. Može li se u Srbiji biti uspešan u poslu bez politike, koliko mu je upravo ona odmogla ili pomogla lično i profesionalno, govori za „Podrinske“.

-Mnogi će se posle ovog intervjua obrušiti na mene, i pozicija i opozicija, svestan sam toga- priznaje na početku razgovora, dodajući da bez obzira na to nema šta da krije.

Pre politike, druge teme. Za potrebe međunarodnog Futsal božićnog turnira renovirani su, u saradnji sa Gradom Šapcom i uz pomoć sponzora, toaleti u sportskoj hali „Zorka“.

U renoviranje je uloženo oko milion i 100 hiljada dinara uz pomoć sponzora, a jednim delom pomogao je Grad Šabac. „MM stars“ agencija uložila je 85 odsto sredstava i to je bio jedan od partnerskih dogovora da dobijemo halu za održavanje međunarodnog turnira koji je ove godine dobio epitet jednog od najboljih u republici, pa čak i u regionu. Zvanično smo ušli na listu četiri najbolja turnira i da bismo se održali na toj poziciji i zadovoljili standarde, bila je potrebna rekonstrukcija toaleta. Pored toga, i Rukometni klub „Metaloplastika“ nam je izašao u susret, ustupili su nam određen broj termina na početku priprema i u skladu sa dogovorom za dva i po meseca rekonstruisali smo toalete- promenjeni su lavaboi, stavljene nove pločice, kompletna vodoinstalaciona mreža u toaletima. Završili smo na vreme, pred početak turnira, koji je prošle godine prvi put organizovan. Pre toga je organizator bio vlasnik RTV „AS“ Marinko Urošević, pa smo mi odlučili da krenemo u ozbiljniju priču, nismo konkurenti, jedini interes nam je dobrobit grada. Cilj nam je da zadržimo tu decu u sportu, umesto da budu na ulici ili zarobljeni u virtuelnom svetu.

Koliko ste u tome uspeli, da li je ove godine veći broj učesnika?

Prošle godine smo imali 92 učesnika, ove 20 ekipa više u odnosu na prošlu, a iduće očekujemo više od 150 učesnika. Sve što je kvalitetno u fubalu i futsalu iz Srbije i Bosne i Hercegovine došlo je u šabačku halu. Za ekipu „Sinda“ nastupilo je tri Brazilca, za ekipu „Tajmsa“ dva reprezentativca Srbije, pojavili su se momci sa Uba, iz Valjeva, koji mnogo dobro igraju, Morava DPS klas… Nagradni fond u osam kategorija je milion dinara. Prva nagrada za seniore je 400 hiljada, druga 70 hiljada, a ove godine nema novčanih nagrada za godišta 2008/9 i 2007, već medalje, pehari i nagrade sponzora, jer je preporuka FSS- a da decu u prvim godinama, kada stasavaju, ne navikavamo na novac, već da takmičenje shvate kao sportsko viteštvo. Ja sam organizator i suvlasnik turnira, vlasnik je „Music star producton“, a „MM stars“ podizvođač tih radova. Raka Marić stoji iza ove priče, Grad Šabac ima izuzetan udeo na čelu sa predsednikom Skupštine Nemanjom Pajićem i gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem. Oni su prepoznali da je to dobro za naš grad i dali nam zeleno svetlo. Imamo veliku podršku i Ministarstva za sport i omladinu. Ove godine slogan turnira je: „Kako se postaje šampion? Izađeš na teren i pobediš“.

Da li podrška Grada demantuje uvreženo mišljenje da je SNS-u „zabranjeno“ da sarađuje sa lokalnom vlašću?

Mi bez politike ne možemo, ali ovo nema veze sa politikom, jer su u pitanju deca i sport. Ja politički mogu da zastupam interese jedne stranke i uvek ću braniti te interese, ali ako je u pitanju grad i ako je tema budućnost dece, mislim da tu ne treba da bude politike. I Nebojša Zelenović, i Nemanja Pajić, i Boban Birmančević, Dejan Lazić, koji je predsednik organizacionog odbora, Dušan Kostadinović, Aleksandar Pajić, Blaža Knežević, smatram da su svi oni trebali da budu ovde u hali, ali to je moj lični stav. Ovo je svet sporta, gde mi moramo da širimo ljubav. Možda će me neko smatrati izdajnikom u ovom trenutku, ali ja to nisam. Ja sam samo partner koji želi dobro ovom gradu, čovek koji u ovom trenutku mnogo šire gleda u odnosu na bilo šta i otac dvoje dece koji su mnogo ispaštali zato što sam na strani SNS-a, a i ja kao član SNS-a ispaštam. U tu stranku nisam ušao tri godine, želim im sve najbolje, ali boriću se za svoj deo posla, ono u čemu trenutno smatram da sam najbolji. Pripadam kući gde kao direktor imam mogućnost da sarađujem sa zvezdama kao što su u ovom trenutku Goran Bregović, Svetlana Ražnatović, Toni Cetinski, Dino Merlin, Prljavo kazalište, koji nisu bili u ovom gradu, a treba da dođu. Smatram da moj grad to zaslužuje. Pored svega što smo prošli, što živimo u ovom gradu, mi prvo treba da budemo prijatelji. Kad dođu izbori, tih mesec dana, neko će biti na ovoj, neko na onoj strani, a posle toga moramo da gledamo interese grada.

Balkansko prvenstvo u malom fudbalu sledeće godine u Šapcu

Kako ističe, u međunarodni Futsal božićni turnir uključemo je oko 250 do 300 novih ljudi koji su budućnost ovog grada. Njih ne interesuje politika, već sport i budućnost njihove dece. Kroz halu je za 13 dana prošlo preko 20 hiljada ljudi- učesnika, sponzora, podrške, publike.

-Voleo bih iduće godine da dovedem Gorana Bregovića, koji je poslednji put bio u Šapcu 1991. godine sa Bijelim dugmetom. Sa Rakom Marićem, vlasnikom firme, radili smo koncert Zdravka Čolića posle 20 godina, koji je posetilo 20 hiljada ljudi, četiri puta doveli na hipodrom zvezde kao što je Aca Lukas, Željko Vasić (7.000 ljudi), Dženan Lončarević (8.000 ljudi). Spreman sam da pomognem i da Šabački letnji festival bude još bolji. Doveli smo „Rolingstonse“ u Beograd, „Peperse“ u Inđiju, zašto to ne bi bilo u Šapcu? Planiramo da u Šabac sledeće godine dovedemo Balkansko prvenstvo u malom fudbalu i organizujemo još jedan veliki kulturno- sportski događaj. Šabac je grad koji zaslužuje, ako ne da bude prvi, onda treći. Ispred nas su Beograd i Novi Sad, to su metropole, a mi moramo da pratimo sve to i potrudimo se zajedničkim snagama da mi budemo ti o kojima će da se priča, ne politički, nego kroz sve te manifestacije koje nam dolaze. O nama trenutno pričaju samo političari – navodi Gašić.

I da sarađujete?

Saradnja mora da postoji. Nema te države u kojoj političari ne sarađuju, a ovde se postavlja pitanje da li neko sme ili ne sa mnom da sarađuje. Imam mnogo dragih prijatelja iz SNS-a koji ne smeju da mi se jave, neki dolaze na slavu, a neki ne smeju ni to. Mogu svakog da pogledam u lice, znam da sam čestito radio svoj deo posla, nisam pružio ruku političarima da bih imao korist, nego sam u sve ovo uložio svoj novac i ime.

Da li to znači da ipak niste u milosti svoje stranke zbog saradnje sa lokalnom vlašću?

Ne da nisam u milosti, nego ne vidim sebe trenutno u situaciji u kojoj me neki moji dojučerašnji saradnici vređaju i govore neke stvari koje nemaju veze sa životom. Smatram da bi trebalo da sednu sa mnom i otvoreno razgovaraju kao i ja sa njima.

Ipak niste izašli iz te priče, ideološki vam je prihvatljiva?

Nisam više deo nikakve priče,  isključivo sam svoj. Imam svoju firmu, moram da sarađujem sa različitim ljudima. Mnogi me ne vole u ovom gradu i nemam ništa protiv toga, ali ako sarađujemo, pružimo jedni drugima ruku, možemo da idemo zajedno mnogo ispred svih. Jedan sam od prvih deset ljudi koji su sa Tomislavom Nikolićem u Rumi osnovali Srpsku naprednu stranku. Nisam bio član, ali sam svojevremeno podržavao SPS. Pratio sam jednog čoveka, ostao sam s njim do kraja u toj nekoj stvarnosti tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića i to mi je bio veliki teret koji je i danas veoma teško nositi. Ostao sam dosledan nekim principima i posle toga sam sve to napustio. Imao sam neke obaveze prema Vučiću i Nikoliću, koji su mi u jednom trenutku pružili ruku saradnje, gde sam u ulozi šefa obezbeđenja obavljao neke poslove i radio da bih preživeo u tom razdoblju dok nisam preuzeo jedan od trenutno najboljih bendova u zemlji „Amadeus“. Tada je krenula ta virtuelna stvarnost, nestvarnost života, kada mi menadžeri kažemo da živimo u pogrešnom vremenu na pogrešnom mestu i u pogrešnom trenutku, jer nemamo realnu predstavu kako živi običan smrtnik.

Da li je moguće dobiti dobar posao i živeti dobro bez politike danas u Srbiji?

Teško. Ja sam kroz sve to prošao, imao obećanja, sve je ostalo na tome, ali nisam kivan, otvorila su mi se druga vrata. Vratio sam se poslu koji obožavam da radim, imam veliku podršku porodice koja je bila u rasulu za vreme mog bistvovanja u SNS i to je ono najvažnije što me očuvalo. Imam čoveka koji me čuva ceo život, mog oca Branislava, jer je jedini pravi prijatelj u životu roditelj. Stric Miodrag napravio je jedan od najboljih orkestara, član je ULSŠ-a i „Kruga 10“… Imam predivnu decu, sina Miloša, prvaka države u karateu, golmana koji brani u ekipi „Feniks“, ćerku Marinu koja pokušava da nasledi ono što radim i vidi sebe u tom svetu, ali joj to nikad ne bih preporučio, suprugu Ljiljanu koja me podržava. Dovesti takve ljude u situaciju da zbog nekih mojih stavova budu na stubu srama je veliki teret. Sve to traje i nosi mnogo veliki bol.

Vaša firma je bila deo organizacije koncerata šabačkog vašara?

Bez države i svih gradskih struktura takav spektakl ne može da se organizuje, a šabački vašar je posle sto godina imao manifestaciju o kojoj svi pričaju. Javno se zahvaljujem Turističkoj organizaciji grada Šapca, Gradu Šapcu, EPS-u i svim sponzorima na saradnji. Nema politike, ni političara, koji može da sruši šabački vašar, jer je preživeo sve ratove i previranja na ovim prostorima. Građani Šapca stoje iza toga, Šabac je na prvom mestu. Gde god odem, najviše u Beogradu, uvek ističem da sam Šapčanin i branim svoj grad. Mi smo deca iz grada. Svi su nekad bili na šabačkom vašaru, zašto ne bismo bili bolji od tih ostalih, prodali pet dana šabačkog vašara, nama dolazili Slovenci, Makedonci…? Svakome će biti dobro, i kafićima i privatnicima, i prodavnicama. Zašto nismo smeli da reklamiramo Šabac u Guči? Mi smo peti grad u Srbiji, jedan od najmodernijih koji postoje, Guča je za nas selo. Ne interesuje me ko vlada, SNS ili ZZS, Šabac je u pitanju- institucija. Ko god sutra bio na vlasti, treba da prepozna kao dobro to što radimo za grad i da nam pomogne da to podignemo na još viši nivo. Na prvom mestu zahvaljujem gradonačelniku Nebojši Zelenoviću koji me na dan koncerta Saše Matića, ispraćenog ovacijama 15 hiljada ljudi, gde sam morao da stavim ulaznicu, pitao da li mogu Grad i TOŠ da to što radim podrže da bude još bolje. Ja mu na tome skidam kapu, to je veliki političar. Nije došao da me moli, već da pruži podršku i pomoć, jer je u tome što radim prepoznao nešto dobro. Očekivao sam od nekih prijatelja da dođu i pitaju isto to, ali nisu. Oni su me rušili, jer sam se „prodao“. Nisam se prodao nikome, jer niko ne može da me kupi. Nudili su mi u noći kad je Milošević hapšen mnogo para i nisam prihvatio, uvek sam bio dosledan svojim principima. Posle ovog intervjua mnogi će se obrušiti na mene, ali kažem istinu. Kada bih rekao ružnu reč o SNS, pljuvao bih po sebi. Mogu da se osećam neprijatno, ali ću u svakom trenutku braniti svoje stavove. Veoma je teško živeti u ovom gradu, koji sve oprašta osim uspeha. Mi imamo uspeh. Za četiri dana, četiri koncerta, prošlo je preko 100 hiljada ljudi, ne računajući one koji su posetili šabački vašar, a lokali u okruženju su takođe od toga profitirali. Kad se svedu računi, od toga nije zaradio nijedan političar, već grad, što i jeste jedino bitno.

Dragana Dimitrijević