Dostojnost i nedostojnost profesiji

Advokatura između posla i etike

Kao jedna od retkih profesija i advokatura ima svoj Kodeks, po kome štiti prava građana i Ustav, i nikako ne može da bude protiv javnih interesa. Kopanje litijuma po mnogo čemu direktno preti građanima jer im Ustav grantuje pravo na zdravu životnu sredinu. Pa je tako u Valjevu održan jedan od masovnijih protesta protiv rudarenja litijuma, a ovaj najnoviji, od prvog novembra, je otkazan zbog tragedije u Novom Sadu. Poznat je bio učinak oko 50 bušotina u valjevskom kraju, a „Eurolitijumu Balkan“ je bilo isteklo odobrenje za geološka istraživanja.

Međutim, ova firma poslala je Višem sudu u  Valjevu žalbu kako  bi se nastavilo sa daljim istraživanjim. Kao pravni zastupnik žalbu je podneo advokat Miloš Mandić, koji je igrom slučaja i predsednik Advokatske komore Šabac. Ona ima oko 400 članova sa područja Šapca, Valjeva i Loznice. Po Statutu  predsednik zastupa i predstavlja  čitavu advokatsku ascijaciju i ima niz drugih ovlašćenja. Ovde nije samo prvi među jednakima nego nosi i bitnu odrednicu čitave advokatske profesije, i po tome ne može se izuzeti da radi protiv javnih interesa jer je u pitanju i egzistencijalno ugrožavanje građana.

I tu nije kraj dilemama jer Miloš Mandić po drugi put obavlja funkciju predsednika ADŠ, gde, po Statutu, predsednik i potpredsednik ne može ponoviti mandat, a bio je predsednik od 2010. do 2014. godine. Pitanje je kako su to opet protivno Statutu advokati pristali na to, a oni su prvi koji bi trebalo da se drže zakona i pravnih normi.

Da ništa nije slučajno u AKŠ, već duže vreme, primer je da se niko ne prihvata funkcije disciplinskog tužioca kao važne karike u disciplinskom sudu ove institucije. Da li zbog toga ili nečeg drugog pojavila se informacija da bi u ovoj Komori članstvo potražila i Brankica Marić, donedavno zamenik Višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića.

Nije tajna da je bila njegova desna ruka, a poznata i po sukobu interesa gde je njen nevenčani suprug, građevinski investitor Branko Krunić, bio jedna od zainteresovanih strana, a nije tražila izuzeće. S obzirom na sve ovo upitno je zašto je Brankica Marić upućena na Šabac.

Po statutima većine advokatskih komora za upis u advokate potrebno je dokazati i boravište u određenom mestu barem za pola godine unazad, ali u Advokatskoj komori Šapca dozvoljavaju i prijem sa strane. Ukoliko bi bio odbijen zahtev za upis u advokate tri godine kandidat nema pravo da ponovi zahtev. Nekada je ovde upisnina bila 2.500 evra, ali je u poslednje vreme izjednačena sa ostalim komorama na 4.000 evra.

Podsećanja radi advokati polažu zakletvu kad stupaju na dužnost. Nažalost, zbog svih dešavanja u Srbiji ćutanje je postalo praksa. Jedna od retkih advokata koja se javno usprotivila ovakvoj praksi u AKŠ je Vera Palinkaš. Kako kaže: „Ja ne smem i neću da ćutim jer ovde je odbrana od ljudi nedostojnih poverenja i profesije“. Po slovu Kodeksa postoji uslov dostojnost za obavljanje advokature, i to nikako ne bi smelo da se prenebregne. U etici je itekako bitan lični primer i otpor neetičnom, i bilo bi dobro da se toga drže i ostale profesije.

Dragan Eraković