Upitate li prosvetne radnike, mnogi će vam reći kako nam iz Ministarstva ponekad stižu nepravedne, pogrešne, pa i ponižavajuće propozicije. Izgleda da je toj instituciji, nažalost, zaštita dostojanstva prosvetnih radnika “poslednja rupa na svirali”. Ali, institucija nam je nadređena i šta se tu može. U slučaju da ipak ne poštujemo odluke svemogućeg Ministarstva, sledi novčana kazna, pa u krajnjem slučaju i udaljenje sa posla. Da li je uvek i obavezno, baš tako?
Jedna od meni spornih propozicija je da se učenicima koji imaju nedovoljnu ocenu mora držati dopunska nastava. U protivnom, učenici imaju pravo da se žale, žalba se usvaja i ocena poništava.
Imao sam odeljenje u kome je nekoliko zdravih i inteligentnih učenika imalo nedovoljnu ocenu. Sa puno lepih ideja, i dok sve to sprovedu, za učenje nemaju vemena. Mladost je to. Kako se približavao kraj školske godine, vide oni da je vrag odneo šalu, i evo ih na dopunskoj nastavi.Sa punim pravom, to je moja obaveza.
Došao sam na čas dopunske nastave. I moji dragi učenici . Uljudno mi se javljaju i sedaju u prve klupe. Na table sam napisao:
- Zdravi ste i pametni
- Niste ništa učili i vežbali
- Nemate krunu na glavi
Upitao sam ih da li je nešto od onoga što piše na tebli netačno i imaju li neki prigovor. Ako nemaju, čas je završen. Slikao sam tablu. Učenici su izašli , ubrzo se sami latili sveske i zbirke i popravili ocene. Bez dopunske nastave.
U školu sam došao smatrajući da je pravednost ono što učenici od nas silno očekuju, nekad i više od dobre ocene. Otuda ono – Nemaš krunu na glavi!
Možemo li bolje?
Mislim da bi Ministarstvo moralo čvršćim propozicijama da reši problem nediscipline i neopravdanog izostajanja, često vešto pokrivenog nekakvim lekarskim uverenjem u koje se, tobože ne sme sumnjati. U takvim , korektnijim uslovima, apsolutno podržavam dopunsku nastavu. Za one, koji iz opravdanih razloga nisu prisustvovali većem broju časova.
Nedopustivo je da se nedisciplinovanim i neradnim učenicima posvećuje veća pažnja no ostalima.
Takva škola nam ne treba!
