ŽENE NA SELU – Stana Dimitrijević, selo Subotica
Stana Dimitrijević iz sela Subotica ističe da je položaj žena domaćica u selima vrlo težak. Bavi se mlekarstvom, a taj posao teško je obavljati bez adekvatnih podsticaja. Pored toga, loša seoska infrastruktura dodatno otežava plasman proizvoda.
-Mi koji se bavimo uzgojem krava trebalo bi da imamo zagarantovane cene za naše proizvode, međutim, situacija je takva da smo prinuđeni da mleko predajemo nakupcima od kojih novac dobijamo po nekoliko meseci unazad, a sve što nam treba od mašina, higijene i hrane za stoku moramo da platimo odmah- ističe Stana.
Navodi da je selo ugroženo i lošom putnom infrastrukturom, te da do njenog domaćinstva praktično ne može da se dođe kada su loše vremenske prilike.
-Kada je loše vreme, veoma je teško doći do naše kuće, pa smo često prinuđeni da palimo sopstveni traktor i da posude sa mlekom iznesemo do asfaltnog puta, što je dodatni trošak za naše domaćinstvo. Veterinarske usluge su nekoliko puta poskupele. Moj sin je odavno prešao 40.godinu, nije oženjen, niti će se skoro oženiti, jer svi znaju da u našem domaćinstvu imamo oko 15 grla stoke za mužu. Tu su još i telad, što je vrlo teško održavati. Za prodaju se moramo sami snalaziti, jer nakupci znaju kad da dođu i obore cenu, a mi smo prinuđeni pošto- poto da ih prodamo, jer nam je potreban novac da bismo mogli dalje da funkcionišemo. Ovde je ostalo svega desetak domaćinstava prosečne starosti između 60 i 70 godina i sada je kasno za udruživanje. Imam i ćerku koja je završila mašinsko- tehničku školu i zaposlila se u fabrici obuće gde radi za 31.000 dinara i to nam je praktično jedina sigurna zarada da možemo da platimo porez i obaveze državi- podvlači ona.
Smatra da bez puteva i vode nemaju nikakvu šansu da nešto više postignu u svom radu. Osim toga, domaća proizvodnja nije na ceni kao ranije i u tom pogledu bi nešto trebalo da se menja.
-Sir i kajmak u prodavnicama nije ni približnog kvaliteta kao naš proizvod, a mi nemamo mogućnosti da prodamo velikim trgovinskim radnjama, jer niko nije spreman da čeka, a i ja mogu da napravim pet kilograma kajmaka i 20 kilograma sira, što je za njih nedovoljno. Oni uvoze gotove proizvode koji i ne liče na naš sir i kajmak, ali narod ih svejedno kupuje. Imali smo doskoro svoje potrošače, međutim, i oni su sad u godinama, ne mogu da dođu da kupe domaće, a naša deca i omladina su ionako navikli na veštačke proizvode. Nemam ideju šta bismo mogli da uradimo da doprinesemo da ljudi shvate da treba da se vratimo kvalitetnoj, zdravoj, domaćoj hrani- zaključuje Stana Dimitrijević.
D.D.