Humoreskica
Da u šerifovom okrugu još uvek traje „zlatno“ doba, može se primetiti samo u jednoumnoj skupštini i na njegovim TV sa nacionalnom pokrivenošću, gde se kao na filmskoj traci smenjuju jedna te ista lica, kao branioci lika i dela njihovog vođe. Naravno, tu su i tabloidi, koji svakodnevno gube sporove sa likovima iz opozicije zbog lažnih napisa. Na kraju, ne treba zaboraviti ni simu spasića, najgrlatijeg megafona, koji se nešto ućutao. Možda je i on shvatio da ima nešto trulo u šerifovom okrugu. Što je istina bliža čak i onima koji gledaju ružičastu i „srećnu“, to je šerif ljući, pa zato ne silazi sa TV ekrana. Te dva sata monologa kod hepi – kepija, te sat na prvoj, drugoj, trećoj, …dvanaestoj. Čas je ozbiljan kao seoska devojka koja je izgubila jagnje na paši, čas je veseo k`o Satrapa kad cugne , čas besni, k`o Mona na svoje putare, čas ispituje Kineze na trasi kad će biti probijeni tuneli i završen put od Preljine do Požege. Naravno, preko Mauricijusa! I dok mu Kinez mudro odgovara da ne može tačno dati odgovor, jer je odgovoran čovek i ne ume da laže kao onaj koji ga propituje, šerif mu naređuje da to mora biti do 19. decembra. Kad šerif nešto obeća, zna se da od tog od posla sigurno nema ništa. U tome je bio i ostao dosledan. Ko ne veruje, neka prođe guglom kroz njegove nastupe i izjave za sve godine njegove vladavine, pa će se uveriti. Džaba mu hvalospevi onog profe u skupštini, koji sam postavlja pitanja i sam na njih odgovara. Džaba mu „akademci“ sa napisanim tekstovima. Šerifa su i nepismeni pročitali.
Rade Đergović
