Rijaliti Srbija
I… šta kažete, kako ste? Ali, stvarno. Kako drugi hoće. Gura se nekako. Biće bolje. Nerešeno. Mestimično-delimično. Živ, zdrav, OK recimo živ. Mrdam, još uvek.
I tako u zemlji Srbiji otprilike misle i osećaju građani i građanke u većini ili što je sad popularno reći – u proseku. A gde je odgovor pod A, što je istovremeno i tačan odgovor: Dobro je da bolje ne može biti. U „zlatnom dobu“ u carevini u kojoj se jedan klipan, radikal u duši, koji ništa u životu nije radio ni uradio samoproglasio za cara, dabome lažnog, Aca Prvorođeni od Čipuljića je nedavno čak i Dan državnosti koji se slavi povodom usvajanja Sretenjskog ustava u 19. veku, pretvorio u proslavu svog rođendana i tom prilikom upriličio žurku sa visoko podignutim državnim zastavama, plotunima ispaljenim u njegovu čast a ne u čast Srbije, vatromet k’o da smo u Kini i sve u tom stilu odbeglog iz ludare.
Psihopata je uzurpirao sve institucije u državi, sve medije i celokupan život svojih podanika a onda sebi organizovao priredbu sa pevanjem i pucanjem i hvalospevima svojih podguznih muva od Ane banane do one nesrećnice koja mu predaje svoje dete u naručje da ga celiva prilikom obilaženja nekih infrastrukturnih radova negde u nekoj nedođiji kao što su onomad neke majke „darivale“ svoje sinove Turcima za janičare, pa je posle delio nekakvo ordenje kapom i šakom (nije ga dobio ko je baš baš žurio na autobus, voz, avion…) kao bajagi istaknutim pojedincima a u stvari podobnim jajarama i bliskim saradnicima.
To što Kinezi kopaju i iznose iz zemlje naše pravo zlato (rudu) i druga prirodna bogatstva a nama ostavljavaju devastiranu prirodnu sredinu ne smeta da ovo što ovde živimo Prvorođeni i ekipa nazovu „zlatnim dobom“ jer je pre njih bilo, valjda, kameno doba za vreme onih „žutih“ lopova. Tako govore (bulazne) naprednjaci, najveći lopovi od kada je sveta i veka na ovim prostorima. Majstori su pokrali (i kradu još uvek) sve što možete i ne možete da zamislite a ovaj Car lopova je i pride najveći lažov u istoriji Srbije pa je slika kompletna.
Ko laže taj i krade a ko krade ide u zatvor. Tako se nekada govorilo i radilo i učilo nove generacije u ovoj maloj zemlji na brdovitom Balkanu dok je u njoj bilo (većinski) normalnog naroda, poštenih i dobrih ljudi a kojih je trenutno prisutno jako malo, puškom da ih tražiš teško bi ih našao.
Pod teretom naprednjačke bahatosti i osionosti ovdašnje društvo tone u živo blato ali mali broj ljudi je zabrinut zbog toga, većina je vesela, razdragana, gleda se Zadruga masovno, čita se Informer, veruje se Lažnom Caru a ne sopstvenim očima koje vide da je taj opskurni lik go k’o od majke rođen a ipak hvale njegovu garderobu i modni stil, sve je bajno&sjajno, dakle, setite se naslova ovog teksta: Dobro da bolje ne može biti.
Nema veze što se sudbina glavnog grada naše države nalazi, nakon decembarskih izbora iz 2023., u rukama vanzemaljaca, antivaksera, ravnozemljaša i sumasišavših, u drhtavim rukama dr Nestora i njegovih drugova i drugarica sa liste „Mi – glas iz naroda“, što priča o Kosovu, našoj „svetoj zemlji“ i bla, bla, bla, ima po svemu sudeći tužan kraj, što nas (ponovo) ceo civilizovan svet vidi kao cenu tačku na mapi, kao prevarante i nesolidne partnere, kradljivce osnovnih demokratskih principa i standarda kao što su slobodni i pošteni izbori, ljubitelje lika i dela zlikovca Putina i opičene fanove onog opasnog ludaka Trampa, kao najgore od sve dece kao 90-ih godina prošlog veka koje ovde nikako da prođu.
Ali, dok je nama dobro da… znate već, šta nas briga šta o nama ovakvima misli bilo ko, naročito ta mrska Evropa a i Amerika (SAD). Neka oni lepo kao i dosad nama daju parice svojih poreskih obveznika a mi ćemo i dalje da radimo onako kako smo navikli, dakle netransparentno uz maksimalnu korupciju, pokvareno, šibicarski u svom prepoznatljivom stilu. Kakvi smo nikakvi, nama je zaista dobro. I nije da smo to zaslužili.
Mora da je đavo na našoj strani, iz samo njemu znanih razloga. Jer, ko je nas upoznao ni pakao mu neće teško pasti. Zato samo napred – hop u budućnost koja samo nas čeka pre nego što nastupi potop, najezda skakavaca, Apokalipsa, još jedan mandat Nenadjebivog golišavog cara, nova sezona zadruge, nove ili stare lezbače na mestu premijera, inflacije najveće u Evropi i šire koja razara kućne budžete, nasilje, talasi nasilja sa sviju strana, deca-ubice i deca-alkoholičari, penzioneri koji u organizovanim grupama preturaju po kontejnerima i još svašta nešto bolešnjikavo i trulo ali ne u državi Danskoj već u jednoj maloj zajednici zombija i botova koji, gle čuda, govore srpskim jezikom. I pišu kao što govore. I čitaju kao što je napisano. I veruju u sve i svašta, i kurčeviti su bez razloga i dobro im je i kad im je stvarno loše.
Pa onda, stvarno: kako smo? Da kucnemo u drvo i da ne čuje zlo, super, superiška, ma banja, šta reći. Kao što kaže poznata pesma, prava himna našeg plemena: Nikom nije lepše neg je nam, samo da je ‘vako svaki dan…
Piše: Dragan Karalazić