Laža i paralaža
Ne tako davno Đorđe Balašević pevao je o dostignutom dnu dna u Srbiji, a nažalost kad mnogi pomisle da nema dublje i grđe – zbilja demantuje i tu nakaradnu stvarnost. Bile su mnoge afare, ne zna se koja sa težim kriminalnim tegom: od Beograda na vodi, rušenja u Savamali, pada helikoptera sa sedam žrtava, Krušika, Jovanjice, prisluškivanja predsednika države, nepočinstava grupe Veljka Belivuka, a plagijati ministra policije Nebojše Stefanovića, nerušenje objekta na Pančićevom vrhu, skrivanje cene spomeniku Stefanu Nemanji… deluju kao neki laganiji vodvilj. Međutim, izjave Marinike Tepić da je u Jagodini bilo podvođenja maloletnica kao i devojaka i žena za dobijanje posla u opštinskoj službi prelazi sve granice najtežeg kriminala. Tu su u pitanju sami temelji društva i države. Već nekako reagovalo je tužilaštvo u Jagodini, ali po nekim principima spojenih sudova, sa decenijskim vladarem ovog grada Draganom Markovićem Palmom,šira javnost teško da očekuje objektivnost i profesionalnost ovog osnovnog državnog organa u borbi protiv kriminala. Tako je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević podneo tobož krivičnu prijavu za braću Vučić za učešće u Jovanjici, pa kad je to odbačeno onda kao ne može da se vodi drugi spor o tome. Nagoveštava se da bi to mogla da bude ponovno izvrgavanje pravnog sistema Srbije. Naravno da lokalni tužioci itekako zavise ne samo od lokalnog moćnika egzotičnog nadimka Palma, a itekako ozbiljnog igrača s obzirom da je bio kamarad sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, nego i od viših instanci pod uticajem koalicionih partnera SPS i SNS. Do istine se na ovim prostorima veoma teško dolazi, pre svega zato što nadležne institucije ne rade svoj posao. Uostalom, za sve ovo vreme nadležna državna tužiteljka Zagorka Dolovac postojano ćuti, ne nalazeći da je njena dužnost da raguje, makar da namigne da je zarobljena, kad god se pomene kriminal, a tek šta reći za ovdašnji kriminal koji će izučavati potonje generacije srpskih pravnika, policajaca, pisaca krimi romana… Primera radi slično je i u Šapcu gde ovdašnje tužilaštvo ćuti o očevidnoj izbornoj krađi, a to je potvrđeno poništavanjem izbora na svih sto biračkih mesta, ostalo je nemo i kod očiglednog falsifikovnja glasačkih listića, a ono malo više tužilaštvo za organizovani kriminal u Novom Sadu pronašlo je da nije bilo izbonih malverzacija u Šapcu. Čudno, jer ukupno je bilo 37 krivičnih prijava, sa brojnim svedocima i dokazima.
No, ovakva nereagovanja nadležnih institucija duboko urušavaju čitavu zgradu društva i države. Ako institucije ne reaguju, onda, kao što je to pisao Dostojevski: „Ako Boga nema – sve je dozvoljeno!“, drugi put je ulica ili individualni otpor ovom naprednjačkom teroru. Ovde su u pitanju deca, a podsećanja radi decu je cinično iskoristio Aleksandar Vučić u kampanji „Budućnost – Za našu decu“. Kad su gotovo svi mediji u Srbiji pod čizmom i knutom režima, ali i na naprednjačkom pojilu, počev od onih najvažnijih TV sa nacionalnom frekvencijom, a kao najpogubnija posledica i sami javni servisi, dok su profesionalni samo ostali N1 i Nova S; slično je i kod štampanih medija, izuzev dnevnog lista Danas i nedeljnika: NIN, Vreme i Nedeljnik; onda teške i gorke istine ne dolaze do najvećeg broja građana.Potvrda toga da iako je TV Nova S, s obzirom na kvalitet svojih novinara, nagovestila da će pokrenuti dnevni list, odmah je došlo do opstrukcije. Navodno nijedna štamparija u Srbiji ne može, pre reći neće da štampa ovaj list, iako su to dobri izvori pirhoda. Za podsećanje da su 1998. Bili zabranjeni Dnevni telegraf i Evropljanin, a list Danas štampao se u Crnoj Gori. Stazama i bogazama stizao je u Srbiju. I gle, tadašnji ministar informisanja bio je Aleksandar Vučić. Ovo je to ružno lice Srbije, navodno da teži Evropi, a ovamo režim ne može da dopusti osnovne medijske i ljudske slobode. Zna se da su naprednjaci u izbornoj kampanji imali moto, a kao predizborno obećanje, da su mediji osnov demokratije, ali kad su došli na vlast učinili su sve da unište slobodu, ne samo medijsku već i građansku. I s obzirom da je jedan od prvih i osnovnih uslova za predstojeće izbore, parlamentarne, predsedničke i beogradske, sloboda medija, vrlo teško je očekivati da će sadašnji režim i za jotu šta popustiti. A zapravo se radi o zakonskim preduslovima, pre svega da su mediji dužni da objektivno, pravovremeno i celovito informišu javnost. A kad sama ta državna vlast ne poštuje svoje zakone onda je jasno da to i nije civilizovana demokratska država, pogotovo ne ona koja teži Evropi i evropskim vrednostima.
Dragan Eraković