Mini feljton (3)
Balkanski ratovi. Đorđe s vojskom na ratištu, dobija činove, i ordenje. Pavle u Parizu, Aleksandar s Apisom, Pašićem, Petrom Živkovićem, i Ilijom Đukanovićem, profesorom filozofije, sekretarom kralja Petra. Ilija 20 godina kasnije: Đorđe je pokazivao ludilo i u najranijim godinama, u knjigama dvorske biblioteke podvlačio pasuse, ne verujem da je čitao. Kroz ključaonicu sam gledao: besomučno onaniše u biblioteci, uđem i ukorim ga, on me na kolenima molio da ćutim, neće više. Nagovarao je Aleksandra i Pavla da praćkom gađaju vrane i prozore po Dvoru, i da mokre po cveću, oni ne. Kad je Đorđe abdicirao, sreo, tobože, Iliju i vređao ga: zna od njega više o Šopenhaueru, više ne onaniše, s tri dame je za noć, Ilijine žene, bivša i sadašnja, pričaju leže Ilija u pola devet i celu noć hrče, zato su bezdetne. Ilija je, tobože, potplatio Đorđevog sobara, kroz ključaonicu gleda princ opšti. Cura vrišti, Ilija uleti, princ povraća po goloj curi, uz: Ništa ogavnije od seksa. Ima Ilija od pre 20 godina i pismo sobara Kolakovića ženi, Đorđe ga prebio, lekari naterali sebe da optuži da je pao. Očigledno Ilija mrzi Đorđa i sve izmišlja, posvesno govori o svojoj sekusalnosti. Kako bilo da bilo, vatimo se u doba aneksija Bosne. Dvor je za neutralnost, Đorđe ne, uz njega i četnici. Pred 20 000 Srba, drži govor, pali austrougarsku zastavu, ambasadora tera u majčinu, ruskom: Vaš car je lažov, rekao je neće a priznao aneksiju. I Evropa protiv Đorđa, ukloniti ga čim pre, na ovaj ili onaj način!
Pašićeva štampa o Đorđu: tera vojnike da odgrizaju miševima glave. Zakopavaju mačke, nišane u njih. Na konjičkim trkama jaše konja natraške! Prebija vojnike, bogato ih nagradi da ćute. Uneo u sobu gusku, stao ispred ogledala, i upucao je okrenut leđima. Đorđevci štampju letak: Đorđe ubija aždaju – Austrougarsku. A to sa sobarom? Đorđe se vratio sa manevara, umoran, blatnjav. Pita sobara da li je određenoj dami odneo pismo. Sobar, Stevan Kolaković: Nije bilo pisma. Princ pobesni. Odneo si ga u Dvor. Skidajući uniformu, šutne sobara, ovaj se, bežeći, skotrlja niz stepenice. Premine u bolnici, imao je odavno dve velike kile, pred smrt je napisao sam je kriv. Naša i strana štampa: Đorđe je šizofreničar na pradedu, Vožda, koji je ubio oca i brata. Đorđe kaže: Ubio je brata, brat je silovao srpske devojčice u zbegu, oca jer je u potaji sarađivao s Turcima. Sit sam podmetačina! Podnosim ostavku! Kralj Petar prihvata, Obrenovići mogu da kopaju o smrti kraljice Zorke, uz priču da ju je nehotice gurnuo, kao Đorđe sobara. Otkrilo se sobar je bio špijun Pašićev, Apisov, i austrougarski. Đorđe je pomagao sobarovu udovicu, slala mu zahvalnice. Da smiri strasti, kralj šalje Đorđa u Pariz, na obuku. I tamo: Đorđe je više kod Lulu i Blanše. Upada u poslanstvo, vređa, traži čekove, piša po stolovima. Đorđe uzvraća: Ovo čini Rade Pašić, korumpirani službenici terete mene. Rade princezi Jeleni u Đorđevo ime traži 3o ooo franaka. Đorđe otkriva prevaru, tu je Nikola Pašić. Đorđe ga hvata za bradu, iščupaće je ako ne vrati novce, Pašić ispiše ček. Prvi svetski rat. Pašić spašava sina, uz potvrdu o bolesti, a stari Šantić iz Bosne, stavlja se na raspolaganje srpskoj vladi i vojsci..
Princ Đorđe, nemobilisan, vraća se u Srbiju. Vlasti odbijaju da mu daju četu, tobože pomagao je Gavrilu Principu i izazvao rat. Odlazi na Cer, deo vojske u rasulu. Predvodi ih na doratu: Pobeđuju. Na Mačkovom kamenu je spomen obeležje, gde je ranjen. Opčinjen Đorđevim patriotizmom, Nušićev petnaestogodišnji sin Strahinja Ban prijavljuje se u dobrovoljce, poput mnogih vršnjaka. Nušić, za razliku od Pašića, ne pokušava da ga sppreči. Strahinja je poginuo krajem rata, imao je 19 godina. Nušić, ogorčen Pašićevim postupkom da lažnim lekarskim potvrdama spašava sina, kao mnogi iz vlasti, i oko nje, i nikom ništa, odlazi u Švajcarsku kod kćerke i zeta i vraća se tek 1927. Srpska vojska se povlači preko Albanije, s njom kralj Petar, Đorđe je na ratištima, sa Živojinom Mišićem i Stepom Stepanovićem, opet ranjen, pa skoro na samrti od tifusa, princeza Jelena došla iz Rusije, bolničarka, princ Pavle u Parizu, Aleksandar uglavnom paradira, mediji pišu juriša. Petar Živković osnovao grupu Bela ruka, da eliminiše Apisa – Crnu ruku, optužuje ga za pokušaj atentata na Aleksandra. U Solunu odluka da streljaju Apisa. Sad je Pera bog i batina! Parlament na Krfu, Đorđe ih psuje, žele kansku rivijeru, ovde nema uslova za rad, dok oko njih umiru naši vojnici, leševe bacaju u more, a Milutin Bojić piše poemu PLAVA GROBNICA. Nije čudo, kaže Ivan Meštrović, što je Đorđe živčan, bio je meta nitkova. Bez potrebe je bio i u švajcarskom sanatorijumu. Kasnije, Meštrović je podržao da Đorđa izoluju. Meštrović ima od Dvora dobro plaćene ugovore za sklupture, a sa Pašićem za posmrtnu bistu. Rade je posle sahrane oca prodao bistu italijanskom kolekcionaru, postavio običnu, pa se tužakao sa sestrama. Rat okončan, kralj Petar umire, na sahrani Đorđe, Aleksandar u Parizu, otkrivaju mu rak. Vrativši se postaje kralj, Kraljevina SHS – Kraljevina Jugoslavija. Rusi svrgli cara, vlast preuzeli komunisti, zabranili religiju.
I ovde nemiri. Stranaka kao korova, ne misle na narod, svaka priželjkuje vlast, pucaju jedni na druge. Kralj uvodi diktaturu. Đorđa štampa pamflet ‘Moji zapisi’: Parlament, Krunski savet? Uđu kao gola sirotinja, izađu kao truli bogataši! Ratni vojni invalidi prose. Kralj i Pašić među najbogatijim Evropljanima. Nemačka je na ime oštete srpskim seljacima dala 65 hiljada ovaca i 130 hiljada brava, besplatno. Kralj dopušta da Pašić i sin mu prodaju stoku seljcima, uz dogovor sa nemačkim, slovenačkim i hrvatskim ministrima. Ukinuli ste Crnu Goru, s lažnim svedocima optužujute me za atentate na dedu Nikolu! U znak oprosta za zločine koje su Slovenci i Hrvati počinili u Mačvi u vreme Austrougara, planirate katoličku crkvu ‘Sveta Ana’ u Šapcu. Ipak, pružam ruku pomirenja i dijaloga, za spas srpstva. No, Đorđu zabranjuju ulazak u Dvor, ukidaju apanažu. Đorđe se pakuje, da s Mikom plove i love Severnim morima. I da izmozgaju matematičku šemu za dobijanje na ruletu, i nadmudre ruletarnice koje pljačkaju igrače. Pred odlazak stavljaju ga u okove, oduzimaju isprave. Pomišljaju da ga prebace na Avetinjski brod koji plovi morima, sa nepodobnim članovima kraljevskih porodica. Voze ga u Belj potom u Niš, u specijalni paviljon. Pokušaji otmice, da ga prebace u Mađarsku ili Grčku: Mika Alas s ribarima, pa seljaci iz Južne Srbije, pa komunisti, pa četnici. Patrijarh Varnava moli Aleksandra da oslobodi Đorđa: Ne svađaj se s bratom oko komada zemlje, jednoga dana ta ista zemlja će vas pokriti. Kralj bi da crkva prihvati katolički, većinski, datum za Božić i Uskrs, patrijarh odbija, tajno šalje Đorđu radio, da čuje ljudski glas u keliji. Đorđe kipti od nemoći, piše depeše bratu, sve mu po spisku, i na kamaru! Grickalicom za nokte kida vene, od tad lekar mu seče nokte, bolničar ga brije. Nadao se oslobođenju 1934., posle atentata na Aleksandra, u Marseju, koji bi da nije ubijen preminuo od raka. Kralj puši 120 cigareta na dan. Dvaput trovanje nikotinom. Osoblje sada oslovljava Đorđa sa Vaše kraljevsko visočanstvo. Kad je ustoličen Pavle, do punoletstva Petra Drugog, opet su osorni. Pavle se do tada nije bavio politikom. Osnovao je Muzej moderne umetnosti u Beogradu. Kažu zlobnici nije od Karađorđevića, žena Aleksejeva, ruska grofica, poturila Alekseju dete, on braci Peri. Išao je Pavle u Berlin, s Andrićem, kod Hitlera. Pavle je potpisao 1941, Trojni pakt s Nemačkom, dva dana kasnije oboren vojnim udarom, odlazi u Grčku pa u Afriku, kasnije u Francusku gde je preminuo 1976. Ali vojska nam u rasulu, kraljica Marija s decom, i vladom put Londona. Beograd bombardovan. Đorđa su, rekosmo, oslobodili Nemci 1941. Ponudili mu tron. Odbio je. Posle rata Tito mu nije oduzeo imovinu i državljanstvo, priča se družili se. Đorđe se razume u prizivanje duhova, kad je priman po dvorovima Evrope, pa da prizovu Davorjanku Paunović, Titovu najmiliju ljubavnicu sahranjenu u Belom dvoru. Ne znam da li je istina. Kažu Đorđe je bio član spiritualističke grupe Tule, kralj Aleksandar kao i Tito, masoni. Prve godine u ludnici vodio je ljubav s jednom od domaćica, imaju i kćerku, po oslobođenju posećivao je sa suprugom Radmilom. Krunski savet postavlja starce za kuvare i sobare, u zatočeništvu nije video ženski svet do oslobađanja i ženidbe s Radmilom. Kraljica Marija, iz emigracije: Osramotio si nas ženom iz naroda, mi bismo ti princezu ili groficu. Đorđe: Osramotili ste sebe stavljajući me u Ludnicu. Da ste me odveli, ko zna kako i gde bih skončao. Ovako opet okovan, sa žandarmima, po vašoj direktivi, ka nikšićkom aerodromu, odakle ste avionima otišli u Englesku, zarobili me i oslobodili Nemci. Odustao je od odgovora, pričala je Radmila. Ne pronalazim da o njemu pišu savremenici-Dučić, Krleža, Sekulićka. Crnjanski, u drugom tomu Embahada: Poslednji naš pravi Karađorđević je lepooki stasiti princ Đorđe, ostali su mešanci. Petar Drugi se prikazuje kao div, uz Čerčila koji je metar šezdeset osam, Petar s kapom metar i frtalj. Zna Crnjanski mnoge anegdote o Đorđu, navodi dve: Đorđe je u Beogradu, na bedemima, pokazivao zadnjicu Austrougarima, a druga – Đorđe i Aleksandar došli u London, po bolničku pomoć za srpske vojnike, od hladnog Džordža Petog. Pita Džordž laže li Đorđe da je ranjavan? Đorđe se svuče, pokaza uboje. Krunski savet skida monarhistu Crnjanskog s platnog spiska, do povratka u Srbiju izdržava se i kao obućar, Vida pravi lutke za engleske buvljake. Pitam Veštačku Inteligenciju da li je Andrić, koga nisu dirali ni Nemci ni titoisti, pisao o Đorđu? Odgovor: ‘Prokleta avlija’ je Prokleta Kraljevina Jugoslavija, princ Đorđe i kralj u likovima Bajazita koji hapsi umnog i čestitog brata Džemu. Đorđe je 1969., objavio ‘Istina o mome životu’. Sahranjen je na Oplencu, u grobnici Karađorđevića, kasnije i Radmila. Ukucah: Anegdote o Princu Đorđu, izađe brata je oslovljavao i sa Špiro, hrvatski i slovenački nadimak za Srbe udvorice, prvog sina je krstio po srpskom- Petar, drugog hrvatski- Tomislav, trećeg slovenački – Andrej. No, neosporno je da se iskreno zalagao za bratstvo i jedinstvo. Đorđe je voleo i pozorište, glumicama slao poljupce, i one njemu, na oduševljenje mlađe publike. Pred punoletstvo pobegao je s jednom u Beč, Dvor poslao žbirove, glumicu platili da nestane, Đorđa vratili. Sumnjalo se kralj Aleksandar neće imati dece, zbog bolesnih testisa, Pašić mu našao francusku metresu, rodila je kćerku, tada ga oženili rumunskom princezom Marijom. Tomislav je kasnije kontaktirao sa sestrom, i sa Đorđem. Čitam: subotička i šabačka HI ‘Zorka’, nazvana je po majci Đorđevoj i Aleksandrovoj. Američka štampa je pisala o atentatu, uz Aleksandrovu biografiju. Spisateljica Maragret Mičel slučaj Zorkin koristi za roman/film Prohujalo s vihorom. Ret Batler i Skarlet se prepiru, Skarlet padne niz stepenište, gubi bebu ali za raziliku od Zorke ne umire. U galeriji ‘Adligat’, u Inđiji, je zaostavština princa Đorđa, fotografija iz mladosti, Larusova enciklopedija na francuskom, iz 1905., s njegovim potpisom, nesređen Dnevnik,. i mnoga pisma. I sada u Srbiji isto, samo njih nema ali su ih zamenili još gori. I Jovanka Broz je prošla poput Đorđa, oduzeli joj isprave, opljačkna i zatvorena u paviljonu bez grejanja, od onih koji su joj se do juče klanjali, i zaklinjali u večnu odanost. I što reče Aleksa Šantić: Ovoj zemlji Gospod sreće dao nije.
Kraj
