Dragi moji,
kada jednog dana, neki dokoni istoričar, politikolog ili sociolog, bude proučavao ove naše dane, od 2012.g. do danas, izvešće, siguran sam, nekoliko nepobitnih zaključaka, kao činjenice koje se ne moraju dokazivati. Vlast koja je te 2012.g. došla na pozicije odlučivanja, izabrana je da reši najveći problem, statusa Kosova i Metohije.
Postizborno, nisu se ni postavili na svoja mesta, a već su potpisali tzv. briselski sporazum. Ketrin Ešton je dugo tresla ruku Slobinom Ivici Dačiću, koji je stavio svoj paraf, i praktično trasirao sudbinu naše Pokrajine, a time i svih Srba sa tih prostora. Tada je sve krenulo. I evo dokle smo stigli. Te 2012.g. smo imali sve svoje, osim Vojske, danas nemamo ni valutu, ni jednog policajca, ni sudiju, ni poreskog službenika, ni Elektroprivredu, ni Gazivode, a pozivni brojevi su drugi… naših tablica na vozilima nemamo… a oni imaju svoje pasoše, lična dokumenta i priznat bezvizni režim, njihova reprezentacija igra pod znakom UEFA i FIFA… Šta je još ostalo od te „VELIKE BORBE“ za Kosovo i Srbe, od tih brojnih neprospavanih noći, tankog sna po briselskim hodnicima i mrskih rukovanja sa tzv. premijerima, predsednicima, ali i znanim i neznanim svetskim posrednicima…? Ostalo je da i zvanično, Kosovo postane član Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Uneska, Interpola i svega ostalog… Na korak je do toga… I za svo to vreme, srpska opozicija je ćutala… Čekala je da dođe dan kada će neko drugi, a ne oni, završiti posao oko južne srpske Pokrajine i kada će oni moći da krenu u preuzimanje vlasti… Ali, ni to nije baš tako, do kraja…
Beogradski Izbori, oni iz decembra 2023.g. nisu doveli do formiranja vlasti, kako zbog neregularnosti, tako i zbog nemanja većine, pa su ovi ponovljeni, zakazani za 2.jun bili prilika da se izborni uslovi poprave, koliko-toliko dovedu do nekog stepena ravnopravnosti i omoguće da Beograđani iskažu svoju pravu volju, bez pojačanja iz susednih gradova i sela, pa i Republike Srpske… Savet Evrope je ukazao na sve propuste, kao i organ OEBS-a koji prati Izborne procese… Ali, ne leži vraže… Raspade se koalicija opozicionih stranaka, nastala na talasu protesta zbog istorijskog masakra u beogradskoj školi i selima oko Mladenovca… Jedan deo stranaka i njihovih lidera, zagovara neizlazak na Izbore u Beogradu, jer vlast, sprema novu krađu, tvrde… a onaj drugi deo bi da oproba sreću i bori se uz pomoć štapa i kanapa sa stranačkom organizacijom vojničke discipline… Stara srpska boljka… podela, nesloga, gordost, netolerancija, samoreklamerstvo, liderstvo i što je najgore, neodgovornost, uništili su nadu koja je među građanima tinjala i ulivala energiju… Odluka o podeli, raspadu i sukobima među dojučerašnjim saveznicima, ide na ruku vlasti, ali i svima onima, spolja, koji tu vlast još uvek podržavaju… Lično, sumnjam, da je sve u vezi raspada opozicione koalicije tako jednostavno, ali, jasno se može zaključiti: da neki među njima nisu stvarna opozicija režimu, jer da jesu, ostali bi jedinstveni… pa bi odluka o bojkotu ili izlasku na Izbore bila jedinstvena, što bi imalo smisla…
Zato je pojava mlađanog, obrazovanog i skromnog uličnog aktiviste i doslednog borca protiv Rio Tinta, osveženje, koje se nudi opozicionom biračkom telu, kao kašika meda, posle kašike žuči… Lepo kaže ona narodna, da dok jednom ne smrkne, drugom ne svane… Raspaloj koaliciji „Srbija protiv nasilja“ se smrklo, sami su je članovi ukinuli, a Savi Manojloviću je tek tada svanulo… Narodu, građanima, kako bude… A lepo piše u našem istorijskom Tršiću: „ĐE JE SLOGA TU JE BOŽIJI BLAGOSLOV“… No, za džabe… Lideri ne poseućuju Vukov zavičaj…
Narode, građani Srbije, i naročito Beograda… na Vas više niko ozbiljno ne računa… Napustili su Vas svi… A to je u Srbiji, mnogo važna stvar, onda kada Vas otpišu svi, tek tada, Srbi pokažu onaj svoj INAT… Neka inat ovog puta pobedi sve račundžije, sve podele, sve sukobe i „ubije“ svaku neslogu… Pa kako bude… Možda i nije sve tako crno i izgubljeno, kako izgleda… Boj ne bije svijetlo oružje… srce je važno…
Sve Vas volim i pozdravljam.
