Jelena Mijailović, nagrađena maturantkinja Škole primenjenih umetnosti
Od petog razreda osnovne škole Jelena Mijailović znala je da želi da bude dizajner enterijera, tako da je Škola primenjenih umetnosti za nju bila logičan izbor. Učenje se odvijalo sa lakoćom uz podršku stručnih i posvećenih profesora, a nagrade su se samo nizale. Za nju najvažnije je priznanje za postignuća u oblasti primenjene umetnosti, pa je tako kao maturantkinja imala priliku da u junu u Galeriji Kulturnog centra izloži svoje najbolje radove odabrane iz četvorogodišnjeg školovanja. Kasnije su se neki od njih našli i na godišnjoj školskoj izložbi u Narodnom muzeju, a emocije zbog rastanka sa najlepšim periodom života nije mogla da sakrije.
-Divne su bile ove četiri godine, mnogo sam uživala, zato što smo radili dosta različitih stvari. Nekako imam utisak da naš smer, aranžer, obuhvata sve smerove u školi i da sam se razvila još više u smislu da imam osećaj kao da imam zanat u rukama. Bilo je mnogo prakse, bavili smo se različitim temama i onda smo te teme prilagođavali našim uslovima rada, pogotovo tokom perioda korone. Imali smo mogućnost da naše kreativne ideje ispoljimo na način koji je nama blizak. Rad sa profesorima u školi je bio izuzetan, jer znaju da se posvete deci, da nam lepo objasne i na pristupačan način pokažu kako nešto treba da uradimo, a nekad, kad je to potrebno i indirektno pomognu da dođemo do neke zamisli na način da zapravo imamo utisak da smo sve sami uradili- ističe Jelena za „Podrinske“.
Učestvovala je na mnogim republičkim i međunarodnim konkursima, a ukupno ih je bilo oko stotinu, pa ne može svih ni da se seti.
-Meni posebno važne su školska „Miloš Simić“ na teme „Krila“ i „San“, kao i nagrada za primenjenu umetnost. Ona je za mene ujedno i najznačajnija, zato što imam utisak da sam njom obuhvatila sveukupno znanje koje sam stekla i sve što sam napravila za ove četiri godine. Divno sam se osećala kad su mi saopštili da sam upravo ja nagrađena. Profesorka Dragana Mališić Marković mi je rekla da čuvam neke radove iz prve godine za samostalnu izložbu nakon četiri godine, među njima pobednički na temu krila i taj rad je zaista i bio izložen. Sve te teme na konkursima su zanimljive, jer nas podstiču da razmišljamo od kojih materijala da realizujemo ideju, kako će to sve da bude postavljeno u prostoru i slično. Radili smo makete za izlog i verovatno bi neki od nas to odabrali i za maturski rad, ali nismo mogli zbog situacije sa koronom- navodi Jelena, čiji je izbor za maturski bila 3D optička iluzija.
Na međunarodnom konkursu „Svetosavsko zvonce“ osvojila je prvu nagradu u oblasti kaligrafije i treće mesto na 25. Republičkoj smotri učeničkog likovnog stvaralaštva. Poslednji konkurs van granica naše zemlje na kom je učestvovala je bio u Rumuniji. Tema je bio poznati vajar Konstantin Brankuši, a ona je u konkurenciji od nekoliko stotina radova osvojila treće mesto u kategoriji portret.
-Svako mesto drugačije gleda na radove, čak i u Srbiji, Beograd i Novi Sad vrednuju različite stilove. Stičem utisak da Beograd više voli da je sve lepo „upeglano“, dok Novi Sad daje prednost opuštenijem stilu, ali da i dalje bude realistično, da se vide potezi četke. Sama više volim hiperrealizam, da je sve prikazano tako da izgleda više kao fotografija nego kao slika, ali uvek težim da se oprobam i u drugačijim stilovima- objašnjava ona i dodaje da je sve što može naći u svom okruženju podjednako može inspirisati.
-Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe. Možda će to biti neki kamenčić, jedna travčica, meni će to biti zanimljivo, nešto ću smisliti od toga, doslovno bilo šta što mi zanimljivo izgleda. Prirodu i portrete najviše volim da radim i posebno mi predstavlja izazov kada je to nešto oko čega moram da se potrudim. Uvek sebi postavljam zahteve koje nije lako ispuniti, jer smatram da je to način da napredujem i budem bolja u onome što radim- ističe Jelena.
-Svaki prostor je zanimljiv sam po sebi, ima neku svoju energiju i mnogo govori o njegovom vlasniku. Boje koje dominiraju, način na koji je uređen, jednostavno, ta energija koju pruža i koja, ako je reč o poslovnom prostoru, delom opredeljuje potencijalnog klijenta da li će se tu ponovo vratiti ili ne. Zato verujem da je dizajn enterijera sve traženiji i ubeđena sam da će s godinama koje dolaze biti i sve profitabilniji, jer raste potreba za stručnjacima u toj oblasti- naglašava.
Budući da za nju ne postoji, kako kaže, druga opcija osim Akademije umetnosti i smera dizajn enterijera za koji se prijavila, sve svoje planove za budućnost usmerila je ka tom zanimanju. Ako ne pronađe posao u struci, možda u obzir dolazi i otvaranje ateljea ili čak odlazak u inostranstvo. Jedno je sigurno- sve dok joj posao koji radi bude pružao priliku da razvija kreativnost, uspeh neće izostati, jer je najveći izazov istrajati u onome što voliš, a Jelena je odlučna da u svom izboru istraje.
Dragana Dimitrijević