RIJALITI SRBIJA
Ima naš narod pregršt dobrih i tačnih poslovica (podosta i pogrešnih) a jedna od njih je i ona „došli divlji da oteraju pitome“. To je slika i prilika Srbije u poslednjih osam godina za vreme naprednjačke, Vučićeve vlasti. Kao najezda skakavaca tako je izgledalo osvajanje vlasti naprednih varvara sa Firerom na čelu. Razorili su sve institucije, spustili sve vrednosne kriterijume, pretvorili državu u rijaliti, zajebavajući pritom građane i građanke svaki dan, za sve pare. Ali, nisu oni pali s Marsa u nekom trenutku i zavladali preko noći, ne – to se dogodilo tako što su se „pitomi“ umorili od demokratije i „otišli na probi“ misleći da je sloboda osvojena onog oktobra 2000. godine zauvek osvojena i da ne moraju da se cimaju da bi je očuvali i sačuvali. Kakav zajeb! Nisu primetili zlo koje je čučalo pred vratima čekajući da ih neko neoprezan iznutra otvori. I otvorili su prvo beli listići na izborima 2012., čiča Gliše i intelektualci iz ozloglašenog „kruga dvojke“, pa onda razni preletačevići i slična bagra, ružičasti mediji koji su posle celokupnu javnost zavili u crno i propast je bila neizbežna. Tanka linija između normalnosti i ludila konačno je pređena i sada imamo ovo što sada živimo i preživljavamo (a što nikada nije bilo). U onoj čuvenoj kupusari (Bibliji) kaže se da će upravo pitomi naslediti zemlju a da je onim niščim duhom zagarantovano mesto u raju. Što se tiče nasleđivanja u Srbiji je upravo obratno jer se „partija i bratija“ potrudila da njihovi potomci naslede i zemlju i vodu i vazduh a svi ostali neka crknu u siromaštvu. Što se glupaka i njihovog mesta u raju tiče to nije upitno ali oni se i ovde dole sasvim lepo snalaze. . Za to vreme “pitomi” ćute i čekaju da padne plafon ili da korona obavi posao pa da se onda nekako sve ovo promeni i bude bolje za njih tako nesposobne da dignu guzicu i sami učestvuju u promeni. Kada su demokrate bile na vlasti (“žuti lopovi”) živelo se i bolje i bezbednije i normalnije, standard je bio veći a nejednakosti u društvu su bile manje a i manje je ljudi svih dobi odlazilo u beli svet. Ali, to ipak nije prijalo osetljivim bićima iz tzv.građanskog bloka pa su nalazili hiljadu mana vladi Mirka Cvetkovića u kojoj je Ivica Dačić bio ministar policije. I nisu kao opravdanje prihvatili činjenicu da je u vreme vršenja vlasti demokrata I socijalista u toku bila nezapamćena ekonomska kriza koja ja upropastila i mnogo jače države od Srbije.Ništa se demokratama nije opraštalo a kao što smo videli svima ostalima na čelu sa socijalistima jeste i eto njih i u ovoj najnovijoj “oktroisanoj” Vladi, doduše kao sobne biljke saterane u ćošak. Na poslednjim izborima divlji su oteli, ukrali i poharali sve što su mogli a pitomi su ili ostali kod kuće na dan glasanja ili su prihvatili “hiljadarku” i prodali glas pa neka ide život. Pa se sada češu i gde ih ne svrbi ali kasno je za kajanje, ništa nisu naučili iz prethodnih sličnih iskustava i zato se toliko godina vrtimo u krug bez nade da će se taj ludački ringišpil ikada zaustaviti. Nikada u ovoj zemlji oni koji su nudili modernu državu i društvo građana a ne podanika nisu imali većinu u glasačkom delu i to je, na žalost, fakat. To se videlo i na lokalnim izborima u Šapcu gde su naprednjaci pobedili na kriminalan način (i bukvalno, uz velikodušnu pomoć kriminalaca) ali i uz svesrdno sasluživanje građana i građanki koji su jevtino utopili svoj glas za kilo hleba, litar zejtina i bonbone “za našu decu” ali i onih koji nisu uopšte izašli na glasanje, nisu svoje pravo preneli na naprednjake a nisu ga poklonili ni građanskoj i demokratskoj opciji gradonačelnika Nebojše Zelenovića. Da je u Šapcu izašlo još 15-20 odsto birača i dalo glas za Šabac koji svojim očima mogu da vide – lep, moderan, evropski grad, napredni banditi ne bi mogli da pobede da su još duplo veći lopovi nego što jesu. Tu ne bi pomogli ni crni džipovi ni pretnje ni ucene ni Aca Srbin, pobeda normalnih nad nenormalnima bila bi čista kao suza. Ali, avaj, naši su sugrađani ostali da bleje kod svojih kuća, imali su na dan izbora neka važnija posla, šta li, i tako smo dobili u Malom Parizu vlast od zla oca i gore majke. Pomalo smo to i zaslužili jer da smo bili bolji I učinili više ne bi ispalo ovako kako je ispalo. U svilenim rukavicama protivu otmičara našeg grada i naše budućnosti, e pa i nije moglo drugačije da se završi Kao i svi u celoj Srbiji i mi Šapčani smo progutali gorku pilulu koja teško da će biti lek, ni protiv korone a ni protiv “divljaka”. Možda nas neizbežna gorušica koja će nastupiti ipak opomene da neki sledeći put upotrebimo “ljutu travu na ljutu ranu”. Ako smo se razumeli…
Dragan Karalazić