Meštani Postenja muku muče sa vukovima i šakalima
Meštani sela Postenje u Opštini Ljubovija, već mesecima muku muče sa divljim zverima. Naime, prethodnih meseci vukovi i šakali, ubili su više od dvadeset ovaca. U ovom planinskom selu, sve porodice bave se ovčarstvom i većini je to jedini izvor prihoda, te su gubici koje imaju, za njih nemerljivi.
„Ne mogu da pričam koliko mi je teško, odmah počinjem da plačem. Celog leta ih čuvam i pazim, hranimo ih i kukuruzom, zatvaramo jer smo čuli da su se pojavili vukovi i onda ih zveri ubiše nama pred nosom. Ovo je strašno, četiri su nam ubili, dve se još uvek muče, sve su izbušene po vratu, i ujutru i uveče im dajemo injekcije, ne znam da li će preživeti“, priča muku koja ju je zadesila, jecajući od tuge i straha.
Mladenka je svoje ovce pronašla zaklane u potoku, po svemu sudeći napali su ih ili vukovi ili šakali. Divlje zveri su prema rečima meštana, sve po šumi pojeli i sada su se spustili u selo i svakodnevno napadaju stada.
Šezdesetdvogodišnji Milisav Jovanović, kaže da do ove godine nikada uživo nije video ni vuka ni šakala. Objašnjava da su mu otac i deda pričali da ih je nekada davno bilo po šumama, ali ih kaže on nikada nije video. Sve se promenilo pre nekoliko meseci kada su prve ovce u selu Postenje napadnute.
„On je na metar od mene bio. Ja sam iskočio pred njega, to se desilo samo što sam isterao ovce na pašnjak, nije prošlo ni petnaest minuta, vuk se pojavio, zgrabio jagnje i odvukao. Pokušao je i ovcu da uhvati, ali ja sam počeo da urlam, da ga gađam. Toliko sam se drao da sam zanemeo. Uspeo sam jedva da odbranim ovce, one su od straha strčale sa planine mnogo pre mene i same ušle u štalu. Tek kasnije sam shvatio šta se desilo i u kakvoj sam opasnosti bio. Evo i sad se naježim kad se setim“, prepričava Milisav Jovanović svoj susret sa opakim zverima.
U ovom planinskom selu, decenijama unazad, ovce su dane provodile na pašnjacima. Meštani kažu da su nekada leti isteravali ovce u planinu gde su na otvorenom boravile i po mesec dana. Sada, one svoje dane provode zatvorene u štalama.
„Morali smo da ojačamo vrata na štalama, plašimo se da ne probije vuk. Pustimo ovce sat vremena ujutru na pašu, čuvamo ih dok se napasu i tako i uveče. Onda ih obavezno teramo kući i zatvaramo. Ne znam hoćemo li imati dovoljno hrane kada su non stop zatvorene, paša propada, nema ovaca da pojedu. Nema nam druge, ovce moramo da držimo zatvorene“ – dodaje Milisav.
Žalili su se seljani, ali uzalud, od nadoknade, nudi im se 3 hiljade za jagnje a pet hiljada dinara za ovcu.
„Pet hiljada je neka utešna nagrada, ako tako mogu da nazovem ovo što su nam obećali. Pet hiljada dinara za njih vredi moja ovca koja je umatičena, koja većinom ojagnji dva jagnjeta. Ne mogu da procenjujem ja, to nije moj posao, ona meni vredi sve na svetu, a neka nadležne službe procene štetu“, kaže , kojoj je ovčarstvo jedini izvor prihoda, dodaje da će ovce verovatno morati da proda nakupcima.
„Ne mogu da ih gajim i hranim a onda da mi vuk odnese. Opredelila sam se da ostanem na selu iako sam završila fakultet. Imam veliku štalu za krave i ovce, ali je malo dalje od kuće, više ne smem tamo da ih držim zbog divljih zveri, već ih sve guram u malu štalu koja je odmah do kuće u dvorištu“, objašnjava Savka.
Meštani kažu da su im nadležni nudili pomenutu nadoknadu isključivo ako policiji koja izađe na teren kažu da su stado napali psi lutalice. Dodaju da lovci ne vrše hajke na vuka i šakala i da zato imaju problem u selu.
„Oni nam samo kažu recite da su psi lutalice i dobićete pet hiljada dinara. Ama čoveče šta će mi pet hiljada dinara kad se ja bojim za svoj život, opasne su to zveri a mi goloruke pred njih izlazimo“, navodi Milisav Jovanović.
Ovce su nakon učestalih napada zveri, izuzetno uplašene, na svaki šum iz žbunja one skaču i beže u dvorište ili štalu. Meštani strahuju da će početi da pobacuju jagnjiće i da će ove godine ostati bez priploda, ali i sira i mleka.
Đ. Mijailović
