Vikend za nama, Šabački planinari, ljubitelji vrhova preko 2.000m, proveli su na prostoru između severozapadnog Kosova i Metohije i istočne Crne Gore, u predelima lanaca masiva Prokletija. Domaćini su nam bili prijatelji iz planinarskog društava „Ahmica“ iz Rožaja sa vrsnim poznavaocem planinarskih staza, Ilhanom Ikijem Mujovićem.
Za vreme boravka u ovim predelima, odakle se strme litice planina uzdižu iz pitomih dolina prepunih katuna, šabački planianri su se popeli na četiri vrha preko 2.200m, Hajla, Ahmica, Žljeb i Rusojia, ili kako ih planinari nazivaju, divlje lepotice zapadne Metohije i Crne Gore.
Do planinarskog doma nadomak Rožaja stigli smo u kasnim većernjim satima. Sledeći dan, ukazale su se ispred nas, moćna Hajla i Ahmica. Sa druge strane grebena već je Srbija, neki bi rekli Kosovo. Čija god bila, linija postoji samo na papiru. Uspon na Hajlu započeli smo u ranim jutarnjim satima. Nakon dolaska na vrha Hajle, krenuli smo na vrh Ahmice, na 2.272m, po kišovitom vremenu, gde se u ovim predelima, u toku dana smenjuju sva četiri godišnja doba. U kasnim večernjim satima, stigli smo kod našig domaćina u planinarski dom.
Sledeći dan, osvanuo je obasjan suncem, što smo iskoristili da se popnemo na planinu Žljeb koja se pruža između Hajle i Mokre Gore. Na padinama planine izvire reka Beli Drim, takođe planina stvara jedan od istočnih delova Rugovske klisure. Na planini Žljeb su dva vrha Rusolija, visok 2.382 metara, dok niži nosi ime Žljeb, visok 2.365 metara. Rusolija je prekrivena bujnim šumama i livadama, koje okužuje njen vrh.
I kako to obično biva među planinarima, a gde druge, na vrhu Žljeb upoznali smo tri planinara iz planinarskog društva „Pek gora“ Kragujevac.
Rastali smo se sa tradicionalnim pozivom vidimo se na našem i vašem Ceru.
