Otkrivamo drugu stranu sve popularnije turističke destinacije:
Planina Maljen i turistički centar Divčibare, poslednjih godina postaju sve popularnija destinacija. Sa naglim prilivom turista, naglo se i grade smeštajni kapaciteti, što je za ovaj deo Srbije izuzetno dobro. Međutim, ono što se ne vidi, jeste podatak da većina tih objekata nije priključena na kanalizacionu mrežu jer ona i ne postoji. Kako izgledaju Divčibarski potoci kojima umesto vode teku fekalije, možete pročitati u ovoj priči..
„Više nisu Divčibare voda, sada su Divčibare govnara“, kaže nam na samom početku jedan od Divčibaraca, Vladan Tešić Parfem, koji nas je sproveo kroz skrivena mesta Divčibara, koja ni malo nisu za ponos. I njegova rečenica nije ni malo preuveličana. Divčibarskim potocima, umesto vode teku fekalije. Ono što se slikom i rečima ne može preneti, jeste užasan smrad koji se širi planinskom lepoticom.
„Dođem iz Vojvodine ovde, da se nadišem čistog vazduha malo. Pravo da vam kažem, dosta mi je onih pesticida u Vojvodini, i sad ni ovde nemam šta da udahnem. Umesto čistog vazduha, udišem samo smrad fekalija, i tako je godinama, ja vikendicu imam preko pola veka. Tako nije bilo pre“, kaže Života Petković, vlasnik vikendice pored koje protiče potok sa fekalijama.
I da tako nije oduvek, objašnjava i njegova supruga, Vera Petković, ona takođe dolazi na Divčibare preko 50 godina i seća se „srećnih vremena“.
„Mi smo imali malu decu kada smo počeli da dolazimo redovno na Divčibre. Ovaj potok koji sada vidite, bio je pun života. Sećam se, mi krenemo u šetnju potokom, nismo nosili flašicu vode kao sad, već kad ožednimo, samo se sagnemo i pijemo vodu iz potoka. Sada ne smem ni da zamislim šta bi se desilo kada bi smo pili vodu odavde. Ma od smrada ne možemo ni da je gledamo a kamo li da pijemo“, kaže Vera Petković.
Potočić koji protiče ispod vikendica nekada je bio pun života, danas sa terase, zaljubljenici u Divčibere osećaju samo smrad.
„Ovo nije bilo ovako pre par godina. Sećam se, mi se skupimo, raspalimo roštilj pored potoka, pecamo, deca se igraju. Sada nema ni ribe, ni rakova ni žaba, nema ništa u njemu. Deca su se kupala, gazila po vodi, sada ako se desi da neko dete priđe vodi ili ako nekome pas zgazi u potok, moramo odmah detaljno da ga kupamo, ovo je živa zaraza“, navodi Milenko Jovanović.
A Divčibarci, slažu se u jednom, sami smo krivi za uništenje prirode. Potocima pre pola veka nije teklo ono što ide iz ve-ce šolje, već je tada na ovoj planini postojalo postrojenje za preradu otpadnih voda.
„Pre pedeset godina, izgradnjom kompleksa „Balkanije“ urađena je i kanalizaciona mreža. Tada, sve se slivalo kroz kanalizaciju, ulazilo u jedan ogroman bazen gde se nalazilo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Sada je od te kanalizacije ostala samo ova šahta, kamena, koja naravno godinama nije u upotrebi. Sada fekalije teku potocima, a kanalizacija koja je urađena na Divčibarama opet se neprečišćena uliva u reke“, kaže Vladan Tešić.
I koliko god ova situacija strašno zvučala, postoji nastavak koji je još strašniji, vodu sa Divčibara, u podnožju Valjevci piju.
„Poenta je da odavde, iz reke Gradac Valjevci uzimaju vodu za piće. Problem nastaje što se reka Gradac svojim gornjim tokom baš naslanja na delove Divčibara koji su zagađeni i koji bi još više bili zagađeni da se mi kao Lokalni front nismo protivili nagloj urbanizaciji bez osnovnih infrastrukturnih rešenja kao što su vodovod i kanalizacija“, kaže Ljubomir Radović iz Lokalnog fronta Valjevo.
Reka Gradac, inače ima titulu najčistije urbane reke u Evropi. S obzirom kakva joj se sudbina smeši, pitanje je samo, na žalost, do kada će tako biti.
Đ. Mijailović
