Nakon junskih izbora Srbija je potvdila da je ovde jedan hibridni režim, a kao država izgnana iz demokratskih vrednosti savremene Evrope. Na silu održani, naprečac navodno pobeđena pandemija, po svaku cenu da se održi autoritarna vlast. Pokazalo se da novi saziv spskog parlamenta, pogrešno nazvan Narodna skupština, ne odražava politički pluralizam. Uzalud prevelika radost predsednika države i SNS, koji tobož pregovara o novoj vladi, a komično deluje sa kime će da pregovara kao vođom pobedničke stranke. Uz to, pobedio je gotovo na svim lokalnim izborima, što je groteskno kad bi uistinu trebalo da preuzme opštine i gradove. Cena je prevelika jer državu sustižu brojni problemi, počev od pandemije koja je prosto eksplodira, i guši svaki oblik normalnog življenja. Na naplatu dolazi i posrnula ekonomija, ispostavilo se da nema novca da bi se pomogla privreda kao što to sada otvoreno rade države koje do sada nisu pomagale privatnom sektoru. Ranija politička pobeda SNS, pre osam godina, izvojevana je preuzimanjem evropskih integracija, ali se ispostavilo da su evropske vrednosti gurnute pod tepih a vaskrsle retrogradnoradikalske. Ovde od vladavine prava nema ništa, jer se otvoreno krši Ustav i zakoni. Korupcija caruje, sprega državnih poslenika i mafijaško-kriminogenih struktura se više i ne krije. Nijedna od silnih afera do sada nije razrešena, i pitanje je da li će ikada. A počelo je, navodno, sa raskrinjkavanjem 24 velike privatizacije. U Srbiji nema državne tužiteljke formata Laure Koveši, da se stane na put otvorenom kriminalu. Ova naša državna tužiteljka Zagorka Dolovac spava li spava, prima enormu platu, i nažalost nosilac je Legije časti. Oni visoko rangirani i plaćeni ustavobranitelji takođe spavaju mrtvim snom dok se bezočno krši Ustav, od briselskih sporazuma, izborne krađe, a pogotovo kada predsednik države, koji bi trebalo da odražava državno jedinstvo, svojim činjenjem rastače državu i institucije. Umesto posvećenju Evropskoj uniji Srbija za najveće prijatelje drži Rusiju i Kinu. Na stranu što su to autoritarni režimi, namerno se prećutkuje da je Evropska unija donirala tri milijarde evra a SAD oko milijardu dolara. Pri tom ekonomija Srbije dve trećine poslova obavlja sa Nemačkom, Italijom i zemljama Unije. Ako najača evropska ekonomija, Nemačka, očekuje pad BDP od devet odsto, duplo više nego tokom velike krize 2008. godine, onda šta očekivati od srpske ekonomije. Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja, sa BDP od oko 46 milijardi evra. Nažalost, nema unutrašnjih snaga i institucija da prevlada postojeće stanje: SANU, univerzitet, pravosuđe, vojska, policija, zdravstvo, školstvo… tonu sve dublje. Zarad lične vlasti Aleksandar je uništio mladost i budućnost Srbije.
S druge strane veliki gubitnici prošlih izbora je i opozicija. Bojkot nije imao upeha, to je oko desetak odsto manji odziv od prošlih izbora, a nije se profilisala prosperitna i obećavajuća politička snaga. Podeljenost i svađe još više su usitnile demokratski potencijal opozicije, što je najvidljivije kod Demokratske stranke. U svemu tome ne nazire se neki odlučniji korak koji će pridobiti građane. Šta bi bilo da se ujedine svi oni derivati DS: počev od DSS, LDP, SDS, ZZS, Nove stranke, Narodne stranke, SPAS, SSP… Sve one stranke proizašle iz šinjela DS, ali stvorene od lidera koji su imali i neki svoj lični put.
Distopija znači suprotnost utopiji, ali u filozofskom smislu i sve ono najgore u državi i društvu. Kao što je opisano, na primer, u „84.“ Džordža Orvela. Ne samo zbog uloge Velikog Brata, laži, stalnih nekih sukoba i ratova, već i zbog opšte poniženosti, udvorištva i pokvarenosti podanika. Ukoliko ne dođe do bitnijih pomaka, ovakav status može da traje i traje, kao što je to bilo u Španiji Franciska Franka ili Antonija Salazara u Portugaliji. Decenije i decenije uludo potrošene, a za mnoge generacije to je veliki sunovrat civilizacijskih vrednosti i tekovina.
Dragan Eraković