Možemo li bolje?
Možda ste pomislili – nezahvalna tema. Šta god da kažem, nekom se neće svideti. Ipak se usuđujem.
Nikada nisam poželeo da budem direktor. Pomirio bih se, možda, sa platom, koja nije toliko veća koliko je posao zahtevniji. I sa radnim vremenom, od jutra do sutra, dok me se ne bi odrekli moji, porodično. Ali se ne bih pomirio sa “direktorskom samovoljom”. Posebno što iskreno verujem da ona u sebi krije nešto sasvim suprotno. Ali to bi morali pitati direktore, ili prisluškivati njihove telefone. Što nije lepo.
Možemo li bolje?
Kako izbrisati to što ( kakogod se zvalo) kad-tad skoro obavezno iskompromituje i najdobronamernijeg direktora? Uz komentar – nismo to od njega očekivali.
Predavao sam matematiku i učenike ocenjivao najviše pismeno. Najavljujući teme i termine pismenih provera, uz mogućnost odlaganja, po dogovoru i uvek na veliku radost učenika. Takođe sam prijavljivao ključ bodovanja i ocenjivanja. Tako nisam mogao da pitam učenika kad hoću, šta hoću i da mu dam ocenu koju hoću. Učenik je unapred znao kada će i šta biti pitan, kao i svi drugi, i mogao je, znajući šta je uradio, po ključu bodovanja i ocenjivanja, sam sebi unapred dati ocenu. Moje je samo bilo da to utvrdim, potpišem i unesem u dnevnik. Nakon časa na kojem je svaki učenik mogao da mi pred svima uputi eventualni osnovani prigovor na ocenu koju je dobio. A ja da ga pred svima , argumentovano, prihvatim ili odbijem. Mehanizam rada oslobađao me je od samovolje, želeo ju je ili ne želeo.
Sećam se dragog profesora koji je često svoj govor na nastavničkom veću započinjao rečima – meni direktor ne treba, o pogotovu ne ovakav. MIslim da se to ponajviše odnosilo na instituciju direktora.
Zato su neki direktori (ne)očekivano napuštali lidersku poziciju mnogo pre isteka mandata. Verujem da se pravilima direktorovanja može izbrisati to što sam uslovno nazvao samovoljom. Pitanje je da li i koliko to žele oni koji ta pravila pišu. Tada bi direktor npr. morao, želeo ne želeo da, nagradi onoga ko to zaslužuje, ili, ne daj bože, kazni nemarnog i neodgovornog kolegu.
Siguran sam da bi se institucionalno boljim regulisanjem prava i obaveza direktora, na konkursima pojavilo više kandidata nego što je to sada slučaj. Veća konkurencija po pravilu omogućava i konačno bolji izbor, što je svakako cilj svih koji žele bolju Srbiju.
