U svojoj knjizi “Vesela nauka”, Niče veruje kako će ispravnost svih stvari ponovo morati biti određena. Sećam se nekih svojih davnih postupaka i ponovo premeravam njihovu ispravnost. Možda mi u tome možete pomoći.
Dilema br. 1
Te, 1979. godine, počinjalo je usmereno obrazovanje. Šabačkoj gimnaziji „Vera Blagojević“ nedostajali su predavači stručnih predmeta. Pozvan da pomognem svojoj školi, dobio sam predmet koji se na fakultetu učio u dva predmeta, sa predavanjima i vežbama. U predviđenom fondu časova za treći razred, to mi se učinilo previše. Mogao sam da poštujem plan i program, ili da predajem tempom koji diktiraju, u toj oblasti, najbolja šabačka deca.
Šta biste vi ?
Dilema br. 2
U čitaonici škole razgovarao sam sa profesorom čije sam mišljenje uvažavao. Negde sam pročitao kako je strpljivi roditelj sabrao broj stranica lektire za jednu školsku godinu, podelio to sa brojem stranica koje pažljivi čitač pročita za sat i dobio neprihvatljiv rezultat. Učenik bi u slobodnom vremenu morao samo da čita lektiru. Pitao sam profesora nije li možda bolje da se lektira prepolovi, u korist valjanog čitanja. Njegov odgovor bio je negativan.
A vaš?
Dilema br. 3
Učenici su štrajkovali. Bili smo u nastavničkoj kancelariji u vremenu predviđenom za nastavu i obavestili učenike da svako ima pojedinačno pravo na nastavu. Pa ako to samo jedan učenik želi, mi ćemo mu održati čas. A onda je stiglo naređenje ministra prosvete da krenemo u prazne učionice. Bez obrazloženja. Neki su krenuli, a neki ostali u kancelariji. Možda je ministar hteo da vidi koliko učenici poštuju baš tog profesora koji je došao u praznu učionicu, a možda je to samo bio deo često prisutnog nepoštovanja prosvetnih radnika.
Kako biste se vi ponašali?
Generalno, mislim da nam nedostaje da mnogo toga što nam se dešava ili ne dešava, što činimo ili ne činimo, napokon pošteno i odgovorno premerimo. A vi?
Piše: Siniša Mozetić, profesor u penziji
