Humoreskica
Nema mira među nama. Evo, skoro godinu dana kako se narod na čelu sa studentima buni protiv vlasti koja je zajahala i ne misli da sjaše. I ne samo da jaše, nego i besomučno mamuza. Ni mi seljaci nismo ostali pošteđeni. Niko nas ne gleda k`o smrdljiv sir. Pored onih u vlasti i oko nje, urotila se i priroda protiv seljaka. Suša je uzela svoj danak, pa ne znamo kud udaramo. Nemamo više kome da se žalimo, pa nam je jedino ostala prilika da umesto na njive, traktorima izađemo na ulice i tražimo ono što nam pripada. Imajući sve ovo u vidu, skupilo smo se onomad u kafani „Kod Ace pljačke“, društvance da vidi šta im je činiti;
– Gospodo seljaci i ostala inteligencijo, stvari su se zakuvale. Eto, precednik je onomad ponudio duel na svim televizijama sa „blokaderima“, kako bi se situacija u zemlji smirila, a oni su to odbili – javi se Miloje.
– U pravu si Miloje da je pozvao. Nego, da nije taj tvoj precednik malo odocnio sa pozivom? – upita Simeun.
– Naravno da nije. Pružena ruka od precednika se ne odbija – brecnu se Miloje
– Kako to misliš Miloje? – brecnu se i Alimpije.
– Prvi je pružio ruku pomirenja, a blokaderi su rekli – ne – opet će Miloje.
– Misliš Miloje da se na duel i dijalog sa precednikom ide posle prebijanja studenata, posle gaženja i nazivanja te dece ustašama, teroristima, izdajnicima. Ko bre sme da kaže za mog unuka Marka da je ustaša? More, nema razgovora sa onima koji su rasprodali i uništili našu lepu zemlju. Neće moj Marko da ide i da radi kod Švabe, već `oće da ostane na svojoj zemlji i obrađuje plodnu njivu. Zgubidani i neradnici koji su zaseli na vlast i popeli nam se na grbaču, treba da pakuju prnje i da se čiste iz naših života. Dosta su se nalapali! – ljutito će Radoje.
– U pravu je Radoje. Nema dijaloga sa onim koji više od decenije drži monologe na svim njegovim televizijama i svu vlast u svojim rukama. Valjda će i nama uskoro svanuti! U tu čast da mi nazdravimo! – reče Životije, a na njegove reči svi podigoše čaše uvis.
Nazdravio je i deda Pantelija, očekujući zoru.
Rade Đergović
