Rijaliti Srbija
Nekako ispod radara (hm, ispod) prošla je vest da je naša zemlja Srbija bila napadnuta protekle nedelje od strane strašnog neprijatelja, špijunskog balona (nije šala) nepoznatog porekla i da umalo nije izbio Treći svetski rat tim povodom jer mi smo uvek kroz istoriju bili neizbežan začin u svakoj ratnoj čorbi na planeti.
Onomad smo, hrabri i glupi kakve nas je Bog stvorio, ubili jednog prestolonaslednika jedne carevine, ušli sa tom carevinom u rat i izgubili trećinu stanovništva pa smo se onda dvadesetak godina kasnije dok su se svi „normalni“ narodi borili protiv nacizma i fašizma mi borili uglavnom među sobom a sada u 24-oj godini 20-og veka zamalo da nam jedan balon zaprži pomenutu čorbu.
Neustrašiva komanda naše junačke vojske promptno je naredila da se dignu dva aviona tipa MiG, remontovani svojevremeno a dobijeni na poklon od Ruske federacije (taj nas poklon inače košta kao Svetog Petra kajgana), da presretnu navedeni balon i podnesu izveštaj o čemu se tu zapravo radi. Kad ono – stativa. Balon je bio brži od naših remontovanih a poklonjenih aeroplana pa im je pobegao u nepoznatom pravcu. Ali, naš Predsednik i „vrhovni komandant“ koji uvek sve zna, priopćio nam je da se radi o špijunskom balonu, da je bio ozbiljna pretnja za bezbednost države i naroda i da se njega pitalo (a nije, jel’ možete to da zamislite) on bi naredio da se to čudo od balona odmah uništi bez pardona a ovako je naše vojno vazduhoplovstvo ispalo nesposobno, što kalja obraz i njemu nepogrešivom i nenadjebivom jer im je pobegao jedan balon, doduše špijunski ali ipak samo balon (najverovatnije pobegao/odleteo sa nekog dečijeg rođendana).
I istog trena je naš narodni heroj koji obnaša funkciju predsednika države kao i sve ostale funkcije u toj državi krenuo u obilazak naše vojne infrastrukture i efektive i najavio nova, još veća, brža, bolja, ulaganja u ovu oblast koja je svima nama od najveće važnosti. Dakle, hleba i igara sa naglaskom na EXPO-27 i zveckanje oružjem to je politika našeg ludog, pardon mudrog, rukovodstva.
Ta šarada za široke narodne mase da je Srbija vojno neutralna i obaška nezavisna i bla, bla, država nastavlja se u nedogled, Predsednik na tome radi danonoćno (on ionako nikada ne spava). Nikada ni od njega ni od njegovih najbližih saradnika, koji se u poslove vojske razumeju kao Marica u krivi sulundar, nismo i nećemo čuti odgovor na jednostavno i logično pitanje, u kontekstu našeg položaja kao države u geopolitičko smislu u današnjem komplikovanom svetu, a to je: koji će nama k…c uopšte vojska (osim na granicama)?
Od koga ćemo to mi da se branimo (a tek odbranimo) ako budemo napadnuti (od koga?) kada smo okruženi državama članicama NATO saveza a koga to mislimo da napadnemo naoružani do zuba a ovakvi mali i nikakvi i okruženi državama članicama NATO saveza? I zašto se svakomalo provlači kroz ovdašnju i inače svim i svačim sluđenom javnošću nebulozna priča o vraćanju obaveznog vojnog roka kada nemamo ni kao država ni kao društvo potrebe za tim a nemamo ni resurse ni u ljudstvu ni u materijalu a ta bi avantura koštala baš, baš, mnogo para (koje takođe nemamo)?
Iz ove naše slavne vojske glavom bez obzira beže i oficiri i vojnici po ugovoru, a budućnost ove zemlje, naša dična omladina, ni u malom mozgu nema ideju služenja (gubljenja vremena) vojnog roka. U zemlji gde se grade fudbalski stadioni u sredinama gde se fudbal igra mnogo više rekreativno nego profesionalno a deca se leče SMS porukama samo nam fali vojna sila za koju se izdvajaju ogromni novci iz naših sve praznijih džepova a koja je pritom kao fol neutralna kao i država dok naša vojna industrija radi punom parom i snabdeva oružjem sve zaraćene strane u sukobima širom planete.
Da to možda ovaj naš Cezar (Oskar) neće da pravi svoju Pretorijansku gardu, da mu čuvaju guzicu kada dođe vreme za polaganje računa njegove višedecenijske vladavine? Za sada kada se njemu digne on podigne Migove ali znajući da se radi o čoveku opasnih namera možemo očekivati i mnogo veća postignuća od njega na ovom planu u budućem periodu. A ona dva MiG-a (što je otprilike sva naša vojna avijacija a da je u koliko-toliko ispravnom stanju) neka ih dole na zemlji, na pisti ili u hangaru, nakon uspešnog neizvršenja onakvog opasnog zadatka u vezi sa notornim balonom zaslužili su odmor do neke sledeće afere (rata u najavi) koja će, naravno, kao i sve druge ovde proći ispod radara i mimo zakona i logike zdravog razuma.
Piše : Dragan Karalazić
