Deca otvorena za različitost polažu ispit zrelosti

Usluga lični pratilac pokazala se kao dobar potez u praksi

Prethodnu školsku godinu u Šapcu obeležilo je i uvođenje nove usluge- ličnog pratioca, čiji rad sredstvima u iznosu od 10 miliona dinara finansira Gradska uprava u želji da deci i mladima sa smetnjama u razvoju koja su uključena u vaspitno- obrazovni sistem, ali i njihovim porodicama, olakša život.

Posle pripravničkog u vrtiću „Sloboda“ vaspitač Katarina Milinković  prošla je obuku u Centru za stručno usavršavanje, a nakon toga postala lični pratilac dečaka sa Daunovim sindromom Vladimira Obradovića, koji je nedavno završio prvi razred u OŠ „Jevrem Obrenović“.

Grad opredelio sredstva i za narednu školsku godinu

Usluga lični pratilac uvedena je školske 2017/18 godine na teritoriji grada Šapca po Zakonu o socijalnoj zaštiti. Pošto šabački Centar za socijalni rad još uvek nije licenciran za ličnog pratioca, preko javne nabavke prošle godine odabran je licencirani pružalac usluge „Dečje srce“ iz Beograda, koji je imao obavezu da sprovede akreditovanu obuku za 29 ličnih pratilaca za vrtiće, predškolsko, osnovne i srednje škole. Oni su nakon obuke dobili sertifikate i tako stekli uslov za obavljanje tog posla. U saradnji sa Centrom za socijalni rad doneta su rešenja koje su porodice ostvarile pravo na uslugu, prema zakonom definisanim uslovima: da to bude dete sa smetnjama u razvoju kome je potrebna podrška za zadovoljenje osnovnih potreba, u redovnom školovanju, uključeno u vaspitno- obrazovnu ustanovu, korisnik tuđe nege i pomoći, da je interresorna komisija procenila da njemu treba pružanje te vrste usluge.

-Grad je za uslugu lični pratilac opredelio 10 miliona dinara za prošlu školsku godinu i taj iznos je predviđen i za narednu godinu. Roditelji su jako zadovoljni i njima to puno znači. Prednost smo dali samohranim i zaposlenim roditeljima, a porodice gde ima veći broj dece sa invaliditetom obavezno stiču pravo na ovu uslugu i na taj način im se pruža dodatna podrška. Svakako da su ta deca i bez ličnog pratioca bila deo sistema obrazovanja, jer je to uslov da ostvare pravo na uslugu, ali ovo je porodicama dodatna pomoć da nastave, da ih ohrabre da budu i dalje u vaspitno- obrazovnoj ustanovi zahvaljujući podršci ličnog pratioca, jer je to pre toga radio roditelj ili je roditelj plaćao nekog ko je to radio za njega. Kod nas je usluga ličnog pratioca bez participacije, troškove u potpunosti pokriva Grad, dok u drugim gradovima roditelj ima obavezu participacije u visini 30- 50 posto- navodi načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Bojana Mladenović.

-Vlada i ja se već znamo iz vrtića, gde me lepo prihvatio i njegovi roditelji su podržali ideju da ja budem njegov lični pratilac, tako da sam od 2. oktobra s njim na časovima u školi i nakon toga u dnevnom boravku. Kao pripravnik sam takođe bila lični pratilac, tada su mi već dodelili da čuvam jedno dete koje ima autizam i to mi se dopalo, a nekoliko puta sam čuvala i Vladu u njegovoj grupi i lepo me prihvatio. Tokom obuke mi se najviše svidelo što smo razmenjivali iskustva, pričali o našim strahovima, defektolozi i logopedi su nas usmerili kako treba da se ponašamo prema deci ometenoj u razvoju- objašnjava Katarina, koja ujutru dolazi po Vladu, a potom odlaze na nastavu u školi, gde vežba i radi zadatke zajedno sa njim.

Najčešći strah roditelja i ličnih pratilaca je reakcija vršnjaka, ali Katarina i Vlada imaju samo pozitivna iskustva, budući da drugari Vladu obožavaju. Ako i postoje razmirice među njima, nije se desilo da dođu u sukob s njom ili Vladom.

-U početku sam se pribojavala reakcije ostalih đaka na moje prisustvo, razmišljala da li će im eventualno smetati da odrasla osoba sedi s njima na nastavi, međutim, vrlo brzo su se navikli i ne doživljavaju me kao nekog uljeza. Sa Vladom nikada nije bilo problema, drugari ga vole, čak je dobio i nadimak Beba, zato što je veoma drag i uvek pozitivan i nasmejan. Prihvatili su ga kao drugačijeg, a opet sličnog sebi, svesni da njegove mogućnosti nisu iste, ali da ih to ne sprečava da zajedno uživaju u igri, druženju i učenju gradiva primerenog njihovom uzrastu- kaže ona.

Rade po posebnom IOP programu, pa nakon četvoročasovne nastave vreme provode u boravku još dva sata, gde u izdvojenoj učionici pišu domaći, ali i igra se sa decom od prvog do trećeg razreda. Primećuje da pokazuje interesovanje za engleski, koji bolje pamti od ostale dece. Vlada se uključuje u razgovor i dodaje da voli i veronauku, muzičko i fizičko. Na tim časovima, nekada se osamostali, izabere jednog učenika, pa se s njim dobacuje loptom. Kao iz topa odgovara da mu je najbolji drugar Luka Vasić, da mu je likovno težak predmet, ali da mu je ipak žao što se školska godina približila kraju. Voli životnje, posebno pse, a najviše da se igra sa drugarima.

-Imam zaista lepu saradnju sa njim, roditeljima, učiteljicom, a velika podrška dolazi i od direktora škole, pedagoga, psihologa, koji su u svakom trenutku tu za nas- podvlači Katarina.

U vrtićima, osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada ima 29 ličnih pratilaca, a od septembra će, nakon letnje pauze, ponovo zajedno sa decom u školske klupe.

D.Dimitrijević