Mladen Glavašević, viši fizioterapeut
Čim prohoda, dete je spremno da razvija motoričke sposobnosti, najpre kroz igru, da bi kasnije moglo da počne da se bavi nekim određenim sportom. Bitno je prvenstveno pronaći odgovarajuću fizičku aktivnost, a za dobar odabir presudna je konsultacija sa stručnjacima.
-Najbitnije je da dete razvija motoriku kroz igru, što se najčešće preskače. Čim prohoda, od treće- četvrte godine, trebalo bi da ima aktivnosti u prirodi, igra se sa drugom decom i tako razvija sve sposobnosti u smislu razvoja motorike, izdržljivosti, mišićne snage, skočnosti, brzine, eksplozivnosti i to je najbolja priprema za bilo koji sport. Neki naučnici smatraju da je najbolje da malo dete od pet- šest godina počne da se bavi prvo borilačkim sportovima, da je to najbolja podloga za motorički razvoj i najbolja priprema za bilo koju drugu aktivnost i sport kasnije- objašnjava viši fizioterapeut u Ambulanti za fizikalnu terapiju, rehabilitaciju i masažu Relax Physical Mladen Glavašević.
Pravo vreme da se opredeli za konkretan sport je, ističe, uzrast od oko 12 godina, uz pretpostavku da postoje preduslovi za to, što znači da dete neme neke deformitete. Najbitnija je stručnost trenera, da mogu da prepoznaju potencijale, kapacitete svakog deteta i smetnje ako postoje da bi mogli da ih otklone.
-Pre nego što napuni 12 godina, trebalo bi da bira neki sport gde će da razvija motoriku, najbolje borilački, jer to nisu uskospecijalizovani treninzi, nego gimnastika, kretnje, spravice, strunjača, uglavnom aktivnosti bazirane na tim vežbama. Ako se kao mali, čim je prohodao, igrao sa ostalom decom u prirodi, razvijao motoriku, a ne kući gledao crtaće i u ekran, to su najbolji preduslovi za bilo koji sport. Školice sporta koje razvijaju te sposobnosti kroz igru su najbolje prilagođene deci. To je najvažnije, da imaju dobru bazu, a posle dete može da se bavi bilo kojim sportom za koji pokaže sklonost i želju i neće biti problema- smatra Glavašević.
Sistematski pregledi pred upis u školu u sedmoj godini su bitni, kako bi se utvrdila postura, držanje tela. To je najbolje vreme za fizioterapeuta, gde se radi korektivna gimnastika kako bi se korigovali eventualni deformiteti.
-Ako se dete od četvrte godine usmeri kroz školice sporta, ono neće imati nekih problema sa kičmom, sem ako nema neke porodične predispozicije, nasledni faktor je tu bitan. Imamo epidemiju lošeg držanja, loše posture, a to nema veze ni sa genetikom, nego sa činjenicom da deca preskaču taj period motoričkog razvoja kroz igru. Tu vreba opasnost, a dodatno ako je dete gojazno. Da bi se taj problem rešio, bitno je uključiti nutricionistu, ali i stručnog trenera, jer on između ostalog stvara buduće šampione. Ukoliko dete ima neki problem i ode na sport gde ga dočeka nestručan trener, njemu će to još više pogoršati stanje i držanje i na kraju će to da rezultira problemima u 30, 40 i 50 godina. Naravno, prethodno su važni sistematski pregledi i nastavnik fizičkog- objašnjava viši fizioterapeut.
U današnjoj hipeprodukciji školica sporta, ističe da se treba opredeliti za one u kojima rade kompetentni treneri, što znači da poseduju odgovarajuće licence za rad sa decom. Treninzi mogu da budu tri puta nedeljno, ali deca stalno moraju biti aktivna, što podrazumeva i šetnju ili vožnju biciklom.
-To ne znači da treba preterivati. Ako se krene sa forsiranjem deteta koje nije psihofizički zrelo, stvaraju se veliki problemi. To su sindromi prenaprezanja kod dece. Ukoliko trenira kao profesionalac sa 15- 16 godina, javiće se problemi i povrede sa 20 godina. Danas se deca „ubacuju u vatru kada vreme nije“. Hoće od njih da stvore šampione, a niko ne razmišlja da treba tim sportom da se bave dugoročno ako planiraju da žive od toga. Upravo tako mogu da nastanu velike povrede koje onemogućavaju dalje bavljenje sportom- podvlači on.
Naravno, nisu sve povrede tako ozbiljne, a one koje su prateći deo bavljenja fizičkom aktivnošću rešavaju se fizikalnom terapijom u koju spadaju elektroterapije, laser, ultrazvuk i kinezi terapije i vežbe kao najvažnije, jer se pomoću njih evidentira mišićni disbalans i šta je uzrokovalo povredu, kako bi se sanirala.
-Pandemijski karakter kod mlađeg uzrasta poprimile su povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena. To se pre nije dešavalo, bilo je nezamislivo kod dece od 15- 16 godina, a završava se samo operacijom. Uzroci su možda u tome da smo se evolutivno izmenili, preskočili smo period motoričkog razvoja, ali može biti i nestručan rad decom, preforsiranost, kao i stanje ligamenata i lokomotornog aparata kao da su duplo ili triput stariji. Gojaznost je takođe problem, deca se manje kreću, vezani su za računare, telefone, menja se cela postura, telo se pomera unapred, nemaju normalnu fiziološku lordozu, ramena se povijaju. Zato je važno da znamo da je telo stvoreno za pokret. Kretanje može da zameni svaki lek, ali nijedan lek ne može da zameni ljudsku kretnju- zaključuje Glavašević.
Dragana Dimitrijević