Ni ovogodišnji Kozmodamjanski sabor u Kovančinama 14. jula nije protekao bez učešća Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ sa Mišara. Uvodni program počeo je još u minibusu „Joksimovića“, isto sa Mišara. Prvo je Snežana Simić, turistička voditeljica pripravnica, a jednoga dana možda i licencirana, pričala o zadužbini Svetislava Čupića i njegove porodice. Stevan Simić, zna se, vođa puta i ostalog, da ne ponavljamo, tokom vožnje je detaljno razjasnio, malo zamršenu priču, o našim barjaktarima. Zastave Društva će, čusmo od Stevana, tokom kulturno-umetničnog programa držati barjaktari Luka Isailović i Ignjat Marković. Drugi barjaktar je trebao biti Ognjen Jeremić, ali pošto je bio sprečen, Luka je sam pronašao Ignjata da ga zameni.
Pre tradicionalnog lomljenja slavskog kolača Svetislav Čupić je okupljene goste podsetio na slavnog pretka Stojana Čupića, Zmaja od Noćaja. Ovu crkvu u ataru Kovančine Salaša Noćajskog, Svetislav je podigao u 2009. godini po ugledu na onu koja je bila u Salašu Noćajskom, prvoj zadužbini iz roda Čupićevih, a sagradio ju je Stojan 1809. Sto godina kasnije ta crkva je srušena, a na njenim temeljima, kapitalom Stojanove zadužbine, sagrađena je nova koja i danas postoji i služi svojoj nameni. Druga zadužbina je zadužbina Nikole Čupića, unuka vojvode Stojana Čupića. Nikola je bio artiljerijski kapetan Kneževine Srbije. Razboleo se od tuberkuloze i po preporuci lekara lečio se u toplom Alžiru. Nažalost, bolest je bila jača. Umro je u Oranu 1870, tek zašao u trideset četvrtu godinu života. Svoju imovinu zaveštao je izdavanju knjiga iz srpske istorije i geografije. Treća zadužbina Čupićevih je ova crkva u Kovančinama.
Program je, uz počasnu stražu barjaktara sa Mišara Luke i Ignjata, otvorio guslar Milutin Gvozdenović, isto član Društva, pesmom Boj na Mišaru. Skupu se obratio Dragan Mićić, opet naš član. Dragan je istakao da Svetislav Čupić „kao dobar domaćin, revnosno pristupa slavlju u čast potonjih, za sadašnje i buduće potomke. Stazama besmrtnih srodnika okuplja njihove i svoje poklonike, zaljubljenike u srpsku istoriju i tradiciju. Poštujući saplemenike, ali bez kubure i sablje, već graditeljstvom i kulturnim uzdizanjem, uporedo korača sa njima uzdignute glave.“ Zmaja od Noćaja bilo je teško nadgovoriti. „Toga dara je, veli Dragan, i Svetislav. Svejedno, da li besedi ovde, u njegovom domu u Mačvanskoj Mitrovici, ili na Mišaru, gde ga grle i prihvataju kao svoga. Još kad razvuče harmoniku i zapeva, i slavni predak bi mu pozavideo.“ Svoje obraćanje Dragan je završio rečima: „O zadužbini, sećanju na Stojana i Nikolu, čija su dela stvorila i Svetislavljeva dela, o Svetislavljevoj zadužbini, ima i imaće ko da brine. Pre svega, supruga Dušanka, sin Aleksandar, snaja Ivana i unuci Sofija i Petar. Na radost i čast predano dočekanih i ugošćenih znanih i neznanih uzvanika, prijatelja i poštovalaca. Čupići ostaju upamćeni za sva vremena.“
Pod zastavama naših barjaktara pevalo je i društvo „Đidije sa Drine“ pod vođstvom Rajka Arnautovića. Članovi društva su iz Badovinaca i Dublja.
Posle „Đidija“ u programu su učestvovali i đaci učiteljice Jasmine Lukić iz Osnovne škole „Dobrosav Radosavljević Narod“ iz Salaša Noćajskog.
„Poštovani prijatelji i poštovaoci Vojvode i junaka Prvog srpskog ustanka Stojana Čupića!“ Ovim rečima počeo je svoje obraćanje prof. dr Čedomir Čupić, a potom nastavio: „Okupili smo se danas da se podsetimo i obeležimo zadužbinarstvo porodice Čupić – od Stojana Čupića – Zmaja od Noćaja, preko njegovog unuka Nikole Čupića pa do ovdašnjeg ktitora Svetislava Čupića… Izgradnjom manastirske crkve i podizanjem manastirskog konaka Svetislav nastavlja tradiciju koju je otpočeo predak Vojvoda Stojan Čupić. Istovremeno obeležavamo slavu svetih Kozme i Damjana na čiji dan je pre četrnaest godina postavljen temelj ove manastirske crkve i po kojima manastir dobija ime…. Zadužbine su najplemenitiji darovi i prilozi oltaru života. One su dostupne svim ljudima. Svaka zadužbina je hram za ljudske susrete i zajedničke aktivnosti. Zadužbinari su ljudi koji svoje darove u obliku stvaralaštva, radinosti i sposobnosti dele sa svi ljudima… Daruju oni koji su i sami darovani…“
„Darovi prizivaju darove“, ponovila je Sneža reči profesora Čedomira Čupića kada je darovala Svetislava Čupića replikom zastave vožda Karađorđa iz Prvog srpskog ustanka, darom Zadužbinskog društva.
Program je završen spletom narodnih igara koje je izveli Folklorna grupa „Vasilica“ iz Šapca.
Svojim radovima na saboru se predstavilo i Udruženja građana „Kiša“ iz Šapca, zatim Kolo srpskih sestara „Sveta Petka“ iz Hrtkovaca, a iz Sremske Mitrovice i Udruženje „Rukotvorina“ i „Nebo tka“ Radionica tkanja.
Sastavni deo svakog sabora u Kovančinama je zajednički ručak za sve goste, trpeza ljubavi, kako kaže Svetislav, a ovog puta, pošto je bio petak, trpeza je bila posna, iako je prošao petrovdanski post.
Bio je ovo 22. kozmodamjanski sabor, 12. slava srpskih zadužbinara i 302. godina od dolaska Čupića iz Pive u Mačvu. A sabor je održan, u slavu tradicije i predaka, u organizaciji Etnozdanija – Zmaj od Noćaja i Društva zadužbine Čupić iz Mačvanske Mitrovice.
Zadužbinsko društvo iskoristilo je putovanje da ponovo poseti crkvu u Salašu Noćajskom u kojoj je bilo prošle godine u svom pohodu „Tragom Karađorđa“ 53. put Društvo je opet dočekao sveštenik Nemanja Živković. Za podsećanje, ponovio je priču o Stojanu Čupiću i prenosu njegovih posmrtnih ostataka.
Po prvi put Društvo se obrelo u Drenovcu i posetilo crkvu Vaznesenja Gospodnjeg. Od sveštenika Slobodana Stojićevića smo saznali da je crkva sagrađena 1865. godine i da je mnogo stradala u Prvom svetskom ratu. Po naredbi Kralja Aleksandra Karađorđevića 1923. godine hram je obnovljen, ali ipak nije vraćen prvobitni izgled hrama…
Na ovom putovanju primećeni su i novi putnici među Zadužbinskim društvom. Pomenimo Anđeliju Petrović, Trifuna Drobnjaka i Branka Gajića. Ostale smo pominjali više puta ranije. Vozač je bio Milan Marković sa kojim smo već putovali raznim povodima.
Što se tiče novih aktivnosti, Društvo će uskoro početi sa pripremama Mišarskih svečanosti povodom 217. godišnjice Mišarske bitke, a ima se u vidu i novi izlet u okviru pohoda „Tragom Karađorđa“, 54. put.
Branko Stanić
Naslovna fotografija: Sa sveštenikom Slobodanom Stojićevićem u Drenovcu
