RAZMIŠLJANJA MALOG ĐOKICE

Današnji praznik podseća na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme

Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.

Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane.

Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. 

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana, u zoru, izlazi na Prvomajski uranak u prirodu – uglavno na roštilj, pivo i pečenje a ne na masovne manifestacije, demonstracije i štrajkove.

Tako će biti i danas iako su, u Srbiji, uslovi rada (i plate) sve sličniji 1886. godini. Međutim, današnji sindikalni lideri (ako Sindikat uopšte postoji) nisu Avgust Spajs i Albert Parsons.