Zapisi iz pomračenog grada
Dan, 2. april 2025. godine ostaće u istoriji, nekada ponosnog grada, grada Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka, zabeležen kao dan u kojem je Šabac i zvanično i definitivno umro.
Smrt je nastupila planirano, posle duge i teške bolesti. Sve lepo, iz bogate kulturne istorije, čime smo se mi, srećni, ozareni i očarani radovali i ponosili, pojeo je u jednom danu, u jednom trenu, kancer političke kolaboracije lokalne vlasti i lokalne „takozvane“ opozicije.
A izbor Aleksandre Delić, nesposobne, nestručne i nekompetentne osobe na mesto direktorke legendarnog Šabačkog pozorišta je, ustvari, „glogov kolac“ zabijen u telo i dušu dragog nam pokojnika sa namerom da se on više nikada ne oporavi i da od njega ostane samo ljuštura i avet prostakluka i primitivizma koja će ubuduće lutati ulicama grada i zastrašivati građane ubeđujući ih da im više nema pomoći, da je kultura nepotrebna, da predstavlja trošak i da je Šabac prostro sve svoje godine pod njihove noge da ga oni gaze jer to tako treba.
Verujem, ipak, da će neki stručni ljudi koji budu istraživali okolnosti pod kojima je pokojnik ispustio dušu svoju objasniti i razjasniti okolnosti pod kojima je smrt nastupila. I po čijem diktatu je 44 odbornika, izabranih glasovima građana, koji su sedeli na sednici Skupštine grada podigli ruku, do duše mnogi su to učinili stidljivo skoro neprimetno, da se egzekucija izvrši kao i po čijem diktatu je 18 odbornika ostalo ispred sale da žvižde u uši građana, i rasteruju ih, iako su mogli da uđu u salu ukažu pomoć i pomognu da pokojnik preživi.
Šabac je uspeo da preživi Kulin-kapetana, veliku austrougarsku silu pod komandom Oskara (ime sa simbolikom na današnje vreme) Poćoreka, nemačku 342. diviziju Vermahta koja je silne zločine počinila ali, nažalost, poklekao je pred ličnim i partijskim interesima svojih građana koji se predstavljaju kao vlast i opozicija.
Za svoja stradanja i za herojski otpor u Prvom svetskom ratu, Šabac je posle rata dobio tri visoka priznanja:
- Francuski Ratni krst sa palminom grančicom, dodelila Republika Francuska 8. jula 1920. godine. To je bilo prvo ovakvo priznanje koje je Francuska Republika dodelila gradu izvan svoje države. Orden je ustanovljen 9. aprila 1915. a dodeljuje se za ratne zasluge 1914-1918. Predstavniku Šapca, orden je uručio francuski ambasador, Vikont de Fontnej.
- Ratni krst Čehoslovačke 1914 – 1918, dodelila Republika Čehoslovačka 13. juna 1925. godine, ustanovljen je od čehoslovačke vlade 1918. godine i dodeljivan za pokazanu hrabrost na bojnom polju. Pismom od 14. novembra 1925. godine, čehoslovački poslanik u Beogradu obavestio je gradsko poglavarstvo da je Šabac odlikovan Ratnim krstom. Predaja odlikovanja svečano je izvršena 13. juna 1925. godine u dvorani hotela „Pariz” u Šapcu.
- Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, najznačajnije odlikovanje Kraljevine Jugoslavije, uručeno mu je 3. juna 1934. godine, za podnesene žrtve tokom Prvog svetskog rata.
Ovo treba da imaju na umu mladi, pametni, obrazovani, hrabri, odvažni… ljudi koje Šabac ima i u koje verujem da će uspeti da naš grad, Šabac, vaskrsnu i vrate ga na istorijsko, kulturno, privredno i svako drugo mesto koje zaslužuje.
A našim dragim glumcima i ostalim pozorišnim radnicima Šabačkog pozorišta se duboko izvinjavam što nismo uspeli da im pomognemo i što smo im učinili život teškim i komplikovanim. Ali želim im da istraju i da beskrupolozno, sa prezirom i hrabro gledaju u oči sve one koji nisu hteli da im pomognu, a mogli su, ali će sada doći u pozorište da seire nad njihovom nesrećom i da im nude neku tobožnju pomoć.
Dragi glumci, sutra ćete odigrati „Gospođu ministarku“, lepršavu, duhovitu i nadasve poučnu predstavu, maestralno baš onako kako treba i kao to umete ali život ide dalje i vreme je za nove predstave.
Nemojte da vas obeshrabri to što su vam sad „uvalili“ da igrate još jednu Nušićevu dramu, „Ožalošćenu porodicu“, pored mnogih dugih predstava koje ste priremali i koje vam više leže ali doći će i one na red, brže nego što mislite.
Ivan Kovačević
