SEĆANJE NA 9. MART
Danas je 9. mart. Da li neko od vas, koji ćete pročitati ovaj tekst, misli da je ovaj datum još uvek simbol borbe i građanskog otpora? Ili još jedan datum našeg poraza, izgubljenih nada, iluzija i uzaludnog verovanja da Srbiju možemo da promenimo nabolje?
Da li se još neko seća da je na demonstracijama 9. marta, protiv režima Slobodana Miloševića, na ulice Beograda izašlo nas oko 100.000 “zaluđenika”? Suprotstavilo nam se više od 10.000 policajaca, sa punom opremom, a u večernjim satima na ulice su izašli i vojni tenkovi.
Da li se sećate da su sukobi, tog dana, odneli dva života?
TV Bastilja
Demonstracije je organizovao Srpski pokret obnove, čiji je lider, nekad i sada, bio Vuk Drašković, zbog huškačkog izveštavanja TV Beograd, koja je tada prvi put nazvana TV Bastilja.
Zahtev demonstranata je bio smena direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika: Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.
Posledice
Centar grada bio je skoro opustošen. U sukobima demonstranata i policije povređeno je 114 osoba, 58 policajaca i 86 građana. Uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković. Policija je nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala Televiziju Studio B.
29 godina posle
Danas, 29 godina posle, TV Bastilja i dalje radi “punom parom”.
“Mržnjom i neistinama truje milione ljudi i čini ih slepim da vide kud to Srbiju i ceo srpski narod vode predsednik Srbije, njegova partija, vojni generali, udbaši, mafijaši i mnogi drugi koji sebe nazivaju elitom nacije” – parafraziram jedno sećanje Draškovića.
Dakle nije se ništa promenilo. Osim Vuka Draškovića koji je “okrenuo ćurak naopako” i, sa koalicionim partnerima (dojučerašnjim političkim protivnicima ili neprijateljima) do poslednje “mrvice vlasti i privilegija, brani još goru TV Bastilju.
Do duše nema Dušana Mitevića ni četvorice urednika: Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova ali umesto njih danas su na TV Bastilji mnogo nečasniji ljudi na čelu sa Draganom Bujoševićem.
Ipak, se nešto promenilo
Moram, ipak, sa žaljenjem, priznati da se, u međuvremenu, nešto i promenilo. Više nemam trideset šest godina.
NEKA PAMET I RAZUM POBEDE! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
Ivan Kovačević