Dan državnosti je svetionik mudrosti Karađorđeve i Miloševe generacije Srba

U organizaciji Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar, Crkvene opštine Mišar i Osnovne škole „Jevrem Obrenović“ održane  „Sretenjske svečanosti“

Obeležavanje Sretenja, sećanje na podizanje Prvog srpskog ustanka i donošenje prvog srpskog ustava, sećanje na Mišar i slavne dane istorije našeg kraja, trajni je dug svih generacija i najbolji način da se odužimo slavnim precima… Centralno događanje održano je baš na Sretenje, ispred Spomenika u Mišaru. Pomen Karađorđu i mišarskim junacima služilo je sveštenstvo Šabačke eparhije, Marko Đuričić otpevao je državnu himnu, potom delegacija Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ položila venac.

-Dan državnosti i ustavnosti Republike Srbije koji danas obeležavamo, predstavlja najznačajniji datum sadašnjice, države u kojoj živimo. Ovo nije rođendan Srbije kao države, jer je Srbija i srpski narod mnogo stariji od dva veka, ali se može reći da ovo jesu datumi kada je Srbija, PONOVO rođena. Dan državnosti nas podseća na početak stvaranja MODERNE Srbije. To jeste datum kada je srpski narod 1804.godine podigao ustanak velikih razmera protiv osmanskog carstva i to jeste datum kada je 1835.godine Kneževina Srbija donela prvi srpski moderni ustav. Ova dva događaja pokazala su izuzetnu odvažnost i hrabrost srpskog naroda, koji je početkom 19.veka umeo da prepozna procese koji su se odvijali u Evropi i svetu. Ti procesi bili su vezani za početak stvaranja nacionalnih država, razvoj ustavnosti i konačan krah feudalnih odnosa u društvu. Srbija je početkom 19.veka išla u korak sa svetom, na čijim promenama je uspela da ostvari sopstvene nacionalne interese“ – bio je deo podsećanja, istoričara Dejana Živanovića. Ukazao je i na simboliku događanja baš na praznik Sretenje Gospodnje, što je ostavilo duboko značenje u tradiciji srpskog naroda. „U nedostatku države upravo srpska pravoslavna crkva je bila onaj činilac oko kojeg je srpski narod ostao i opstao u teškim vremenima tuđinske vlasti, a to znači više od četiri stoleća.“

-Ovo ne sme da bude dan u kojem se nećemo setiti i odati počast svakom pojedincu koji je dao ono najvrednije, svoj život, za slobodu ove države. Od Kosova  i Marice, preko Mišara i Čegra, Cera, Kolubare, Jasenovca, Sremskog fronta, pa ponovo do Kosova. Treba da se nadamo da je ovde krug zatvoren i da ćemo ubuduće borbu za svoju budućnost i slobodu braniti ekonomskim i tehnološkim razvojem, zadržavanjem mladih i obrazovanih u zemlji, stvaranjem pravne i pravedne države za sve građane Srbije. Kao što je Srbija početkom 19.veka znala da oseti promene koje su Evropa i svet doživljavali u tom razdoblju, tako i Srbija na početku 21.veka, treba da racionalno odgovori na izazove današnjice“ – rekao je Živanović. Posebno je naglasio da je „Dan državnosti temelj na kojem počiva naša država, a spomenik Karađorđu i mišarskim junacima, jedan od najznačajnijih simbola Dana državnosti Republike Srbije – Sretenja“.

– Njegovo obeležavanje, treba da zanavek bude vezivno tkivo prošlosti i budućnosti, predaka i potomaka. Ja bih dodao i svetionik mudrosti Karađorđeve i Miloševe generacije Srba, i njihove hrabrosti u borbi za nezavisnost i slobodu srpske države i naroda“ – istakao je na svečanosti u Mišaru, istoričar Dejan Živanović.

Na važna sretenjska događanja, podsetli su i mladi Mišara, članovi Omladinskog pozorišta „Vožd“ – Filip Rajković i Dušan Simić, kroz likove Karađorđa i Miloša, po tekstu istoričara, Bogdana Sekendeka… Čuli su se i pozdravi sa Žabljaka. U ime  Hajdučko-jatačkog udruženja,  preneo ih je  predsednik Novak Šljivančanin. Prijateljima iz mišarskog Zadužbinskog društva poželeo je da nastave svetlu misiju koju vode: „Zahvaljujući vama ovo se ovđe održava i posjećuju se seni onih palih ovđe. I čuva se uspomena na naše davne i stare pretke koji su postavili temelje Srbije i srpske države“. „Svaki put kada dođem na ovo sveto mjesto,  osjećam se nekako ponosno i uzvišeno. Jer, samo ovdje, čovek može da vidi i oseti u vazduhu, kao nekad što je bilo – topot konjice vojvode Luke Lazarevića ili dim iz kubura koje su se dizale sa mišarskog šanca. Samo mogu reći ono. „Vitezu topovskome, Karađorđu besmrtnome/ srpske gusle neka gude, svome Vožde, ko’e kude…“ Živeli mi!“  I čule su se gusle… I pesma „Boj na Mišaru“, upravo ispred spomenika Karađorđu i mišarskim junacima – uz pesnika epskih pesama i srpskog guslara, Šapčanina Milutina Gvozdenovića…

Na kraju svečanosti, Dušan Simić pročitao je „Himnu mišarskim junacima“ Krstivoja Ilića…  Kao u pesmi „Mišar“, Mišar glas ište…

„Nije to samo polje ravno,

ukletih ptica polazište:

Mišar je vreme što je davno,

prešlo u gusle, i glas ište!“