Priznajem da ne pratim baš previše trenutno veoma aktuelnu polemiku oko izbora našeg predstavnika na takmičenju za Pesmu Evrovizije.
Umesto toga, sa nekim čudnim ponosom, ovih dana sećam se prve dame jugoslovenskog džeza, Nade Knežević (Beograd, oktobar, 1940 – Beograd, oktobar, 2023).
Nadam se da će vam se priča koja sledi svideti.
Bez obzira što se očekivalo da nastavi porodičnu tradiciju i postane lekar, već prvi nastupi učinili su da njen životni izbor bude muzika. Uspešno je debitovala daleke 1956. godine na koncertu “Mlade snage na polju džeza”.
Godine 1959. učestvovala je na Opatijskom festivalu, a uskoro potom joj je kompozicija ”Ciganska noć” donela veliku slavu na prostorima bivše Jugoslavije.
Takođe je ubrzo i na inostranim džez festivalima dobijala pohvale i osvajala prve nagrade. Nastupala je u čuvenom Albert Fišer Holu, na džez festivalima u Minhenu, Atini, Istambulu, čak pet puta na beogradskom Newport Jazz festivalu.
Zapamćen je njen nastup u emisiji takmičarskog karaktera “Muzika na Jelisejskim poljima” u Baden-Badenu, kada je osvojila prvu nagradu.
Poznat u svetu, magazin Down BiT, pisao je najpohvalnije o našoj Nadi Knežević.
Iako je na koncertu slavnog džez muzičara svetskog glasa na binu izašla bez prethodne probe, Čik Korija je nakon koncerta govorio: ”Ko ovo peva, ko pravi ovaj lom!” i pozvao je da mu se pridruži kao stalna pevačica na njegovim nastupima.
Anegdota govori kako se velika Ela Ficdžerald, po izlasku na scenu pomenutog Beogradskog Newport Jazz festivala, publici obratila rečima: ”Dobro veče, ja sam Nada Knežević”.
Ostaće upamćena kao prva Evropljanka čije je ime uneto u svetsku enciklopediju džeza.
Trebaju li nam tolike rasprave oko toga ko će nas predstavljati u Malmeu?
Siniša Mozetić
