Na godišnjicu promene vlasti
Apsurdnih godinu dana (iz)vanredne situacije ne mogu stati u nekoliko redaka. Potrebni su sati, ne, ne sati… Dani su potrebni da bismo se prvo prisetili, a zatim i ispričali šta je to za 365 dana snašlo naš voljeni grad. Zato, ne jaučite odmah kada vidite koliki je tekst, a nemojte ni odustati. Pokušaću da se prisetim svih naših dana u ovoj „Novoj godini“, zlatnom dobu… Da se podsetimo ove naše obećane budućnosti. Znate, da vam odmah predočim i jasno i nedvosmisleno kažem: još nam nisu oduzeli ljubav prema ovom gradu. Mislim, nisam rekla da nisu na dobrom putu da ga volimo iz daleka, ali još nas drži ljubav – nije se ugasila.
Kako došli, takav nam je život
Preuzeli su Skupštinsku većinu, žurilo se, nagledali smo se svega i svačega na izborima i u otimanju Gradske izborne komisije, vlasti, u tom sklapanju nespojivih u koalicije. Naučili smo svašta, prvo – baš svima njima je zajedničko nešto, bez obzira na tolike različitosti, a to je ljubav prema ličnom interesu, lagodnom životu, punim novčanicima, brojnim nekretninama, skupim automobilima, a povrh svega – ljubav prema tituli, fotelji, funkciji. Svi žele da budi bitni, nedodirljivi, da se hvale da ni zakoni, ni Ustav naše Srbije ne mogu ništa njihovoj bahatosti, odustvu empatije, bezobrazluku i nelegalnim radnjama. Bitno je da se tog dana, kad su morali po naređenju da okončaju izbore u Šapcu, slavilo. Bilo je vatrometa (doduše tri puta), govorancija, kiselih osmeha, baklji, trubljenja po ulicam, laži, prevare, obmane – svega što će se kasnije pokazati da će nas pratiti narednih 365 dana. Patrijarh Pavle je rekao: „Kada se čovek rodi, ceo svet se raduje a samo on plače. Ali treba da živi tako da kada umre ceo svet plače, a samo on se raduje“. Sada kada bismo tu poruku primenili na ovu vlast mogli bismo reći ovako: „Oni su se „rodili“ u Skupštini i na čelu grada, ceo Šabac je plakao, oni su se radovali. Žive tako da će jednog dana kada odu svi ostali se radovati, a oni će plakati“. I zbilja, videli smo već takve scenarije… Historia magistra vitae est. Ali nisu oni učili istoriju, ili nisu iz nje ništa naučili pa će morati sami „glavom kroz zid“.
(Skoro) godinu dana vanredne situacije
I šta su uradili?! E pa ovako… Prvo su sredili kabinet gradonačelnika – „must have“, od para građana Šapca, jer još nisu stekli svoje pare a i zašto bi svoje trošili na tako nešto – logično. U međuvremenu uveli su vanrednu situaciju zbog epidemioloških neprilika, jer vakcine nisu stigle – vakcine su stigle ali vanredna situacija početkom novembra slavi svoj prvi rođendan (verujem da ćemo opet svečano obeležiti kako dolikuje po pravim srpskim pravoslavnim običajima: vatromet, kolona skupih automobila, baklje da gore po krovovima i zaštićenim spomenicima od kulturnog i istorijskog značaja), a o zdravlju građana se već posle nekoliko meseci prestalo voditi računa (maske i fizička distanca su otišli u zaborav, kao i dezo barijere, kanisteri sa dezinfekcionim sredstvima, itd). Umiru danas, a i u prethodnom periodu su umirali, dragi ljudi, svi smo ostali bez nekog svog. Ali oni ne mare… No, ako uzmemo u obzir i ostale nedaće koje su snašle Šabac otkad Srpska napredna stranka i njihovi „supružnici“ u ovoj poligamijskoj zajednici zvanoj “većina“ ili „valast“ rukovode njime, možemo slobodno reći da grad jeste u vanrednoj situaciji. A zašto?! Čekajte sledeći deo…
Šabačka je čivija, a valjevska je podvala
Da su odavde, znali bi za ovu izreku. Ali pošto nisu, uspeli su onima poput sebe da „podvale“ priču, obećaju svašta, prevare sebe i sve druge, a nezadovoljstvo raste. Pa tako shvatiše da nema dovoljno radnih mesta – a obećali su, malo, malo, eto „puča“ u centrali, podvalili svojima. Podvalili priču o kanalizacionoj i vodovodnoj mreži, cvrc… Ne može se tako kako su zamislili, pa se blamiraj, moli predsednika i trpi ponižavanje. Zatim, podvališe brojne asfaltirane ulice i seoske puteve, opet ono „cvrc“… „Moli predsednika opet da afaltira što god, dok mi isplaćujemo one nesrećne, tri puta rađene u mesec dana za vreme kampanje“, jer važan je kvalitet. Dobro, nije, asfaltirano je kako god, ali je asfaltirano – malo točak upadne u rupu, malo asfalt razbije šoferšajbnu… Ćuti i vozi. A putevi se atarski šljunče, malo se brojke na javi i u snu ne uklapaju, ali novčanice u buđelaru (njihovom) veselo zveckaju. Podvališe građanima i sigurnost: trava nije košena mesecima, rasla je i do dva metra – pretile nam nove bolesti, zmije u dvorišta ulazile; kanalizacioni sistem nije čišćen – plavile ulice koje nikad pre nisu, voda ljudima prvi put u kućama i kroz WC šolju ulazila; ulice nisu prane, niti dezinfikovane (a epidemiološka situacija i dalje nestabilna); kontejneri puni smeća baca se i oko njih jer mesta nema; ulice sa mnogo smeća, što zbog ove svakolike raje, što zbog nesposobnosti kadra na čelu Preduzeća. Podvališe nam opet sigurnost – pokušaše da pretvore naš Cer u kamenolom pa onda kada im nije pošlo za rukom: „Daj da odamo poštu Cerskim junacima“; propagiraju da je Rio Tinto dobar investitor; pokušaše da daju naše zemljište kompaniji iz Kine za džabe – ni to im, na sreću halabuke, nije uspelo. Podvališe nam priču o kulturi, kad opet – CVRC! Nemaju kulturu ponašanja a da znaju da ulažu u kulturu – nema šanse. Ugasiše tradiciju: Čivijadu, karneval, vašar. Ugasiše Šabački letnji festival. Podvališe priču i o boljem životu mladih: Kancelarija za mlade vodi mlade na mitinge Aleksandra Vučića i ponosno deli na društvenim mrežama; u prostorijama Kancelarije za mlade stoji velika fotografija Aleksandra Vučića na zidu i manja v.d. gradonačelnika Šapca Aleksandra Pajića na stolu. Podvališe priče da treba smanjiti cenu odnošenja smeća: porasle cene usluga svih preduzeća. Podvališe priču o ekologiji, zdravom okruženju: isekoše zdravo drveće, no trava raste te nema brige; zagađenje vazduha koji udišemo, takođe nije važno.
Mudro ćute dok pune džepove
I tako, dok v.d. direktora javno izražava želju da me upozna uz kikotanje novinarke u studiju, mi otkrišmo analitičku karticu, menjanje sistematizacije, zapošljavanje SNS kadrova nakon čega sledi otpuštanje onih pre zaposlenih uz obrazloženje „tehnološki višak“. Toliko nezakonitih radnji, nekoliko šamara i: „Puj pike ne važi“… Nastaviše kao da ništa nije bilo. Opomenemo javno za smeće na ulicama grada, za bandere izlepljene (što nikad pre nije bilo), za prljave ulice – dobro to očistiše. Javno objavismo za situaciju u Gerontološkom centru, za probleme korisnika socijalnih usluga, za rake u Savskoj aveniji, za situaciju u Opštoj bolnici Šabac, ma ko će se više svega setiti… A oni ćute, podmuklo. Ne osvrću se, nisu zato tu. Građanima je važnije da isprate DOGAĐAJ dolaska v.d. zamenika i v.d. šefa kabineta v.d. gradonačelnika Šapca peške na posao, prisustvo svite na početku radova na izgradnja optičke telekomunikacione mreže… Ma samo pojavljivanje dotičnog „bitnog“ čelnog čoveka na događajima (obesmišljenim). Njima je za ponos da gori grad, pale baklje i šire transparent „Živeo Aleksandar Vučić“. Jer mi smo tu da živimo i radimo za njega i njih, kome su još važni građani.
Vreme prolazi, prolazi život, prolazimo mi!
Obesmislili su sve što se obesmisliti može – moderan, Jevremov Šabac; demokratiju; ljudskost; moral; kulturu; slobodu; porodicu; prijateljstvo; poštovanje; zakone i Ustav ove zemlje… Obesmislili su život, ljubav, empatiju, obrazovanje. Živimo u dobu mraka u svakoj pori ovog društva. Živimo život neki tuđi, stran, nesrećan, jer ne znamo da se borimo za bolje. Okej, borbu za zapošljavanje sebe i svojih su takođe obesmislili, ta „borba za svoju zadnjicu“ se ne računa. Živimo u mržnji, podeljdnosti, strepnji… Prođe život a nas se izgleda to ne tiče. Nije važno da li je taj život kao poklon vam dat lep, kvalitetan, pun ljubavi, srećan, da li je savest mirna a obraz čist, niti je važno šta ostavljamo potomcima i kako se zahvaljujemo precima… Prolazi, a vas to ne zanima. Ma da, nek’ je živ počasni građanin Šapca Aleksandar Vučić, to nam je dovoljno. Zato:
SREĆNIH VAM PRVIH 365 DANA!
Isidora Kovačević
