Prvi radni dan novog ministra prosvete, prof. dr Dejana Vuka Stankovića, počeo je višestrukim celodnevnim demonstracijama različitih subjekata u obrazovanju (studenata, učenika prosvetnih radnika, sindikata) pred njegovim novim radnim mestom. Još nije ni počeo da radi, već je izviždan na osnovu svoje biografije, ali i poslednje rečenici u pomenutoj, gde se ponosi sa ulogom stalnog kolumniste portala „Kurir“. Koga je to nasledio Dejan Vuk, ko je bila ta čuvema popravljačica obrazovnog sistema Srbije?
Uglavnom je gospođa ministarka Đukić – Dejanović gostovala u emisijama i savetovala dobre devojčice, (da im kosice i cipelice budu čiste, da haljinice nose samo one curice sa stavom). Dotle, su ulicama Srbije hodale, prebijane i gažene devojčice dislociranih vilica, polomljenih karlica, izranjavljenih nogu, vapeći za komadom Pravde nam nasušne. Ove samonikle „divljakuše“ sa ulice su se ponosno hvatale sa kapuljašima, batinašima, nabeđenim „empatičnim“ vozačima i taksistima. Preterano fleksibilan kičmeni stub gospođe Ministarke se dve godine kretao u domenu nemogućeg, izvaranog i ponižavajućeg. Od trenutka zauzimanja THRONE – a, mother of Dragons, je sistematično i svakodnevno bacala neki novi prosvetni ogranj, koju su njeni saradnici, pa i ona lično, sve teže gasili. Dočekana kao spasiteljka posle slučaja Ribnikar, gospođa (S)lavica je na visokim štiklama dva puta ušetala u ministarske vode, pokazujući impresivan opus neznanja i nestručnosti kojim je raspolagala u dodeljenim joj ministarskim foteljama. Teško je predstaviti spektar nedoumica, dilema, kritika i rešenja kojima je gospođa Đukić – Dejanović izložila prosvetitelje Srbije na svim nivoima. „Niko se ne seća toliko nesreća za vreme jednog vezira“. Doktorka za obrazovanje, imala je manje od 2 godine da još dublje gurne prosvetu u provaliju i da ugasi svetlo bacivši nit pomirenja u isti ambis u koji je bacila i srpsko obrazovanje. Sve što je mogla da učini pogrešno, ponižavajući prosvetu, učinila je. I više od toga. Posvađala je na duže vreme najbitnije sveto trojstvo u obrazovanju:učenika, nastavnika i roditelja. Iza sebe, penzionerka u najboljim godinama sa uvek svežom frizurom (jer ju je mati tako učila) ostavila je:
-potpuni nedostatak dijaloga svih subjekata u obrazovanju,
-podmitljive, rasturene i (NE)reprezentativne sindikate,
-disfunkcionalni Nacionalni prosvetni savet,
-nebezbedene škole,
-neartikulisane dane u majskoj nedelji sećanja,
-desetine neupotrebljivih dopisa, ukaza, pretnji (po principu, znaš li ti, ko sam ja?)
-izmene Zakona koji na mala vrata menja poziciju veronauke u obrazovanju,
-uvela datume državne mature bez prethodne saradnje i dogovora sa akademskom zajednicom
-nacionalnu čitanku koja ne služi ničemu, a pogotovo ne utemeljuje nacionalni identitet
-stotine učenika koji nisu pohađali nastavu od više od 3 meseca
-stotine nastavnika u osnovnim i srednjim školama i profesora fakulteta koji ne primaju platu,
-desetine prevaranata u Pionirskom parku koji sebe nazivaju „studenti koji žele da uče“
Ne brine prosvetne radnike što ONA odlazi, kafu „ispraćušu“ su joj davno skuvali, njih brinu dve stvari:
- Da li će Dejanovićka odgovarati i biti kažnjena za sva zlodela koja je za dve godine posejala?
- Kome je posle Slavičinog odlaska palo na pamet da posle Dejanovićke dođe jedan Dejan, i da Vuk predstavlja Vučićeve obrazovne težnje?
I vrapcima na grani je jasno da je prosveta na ražnju. Ovaj put okretanje ražnja je ozbiljno zapelo, jer velesiped okreću neki ozbiljni biciklisti. Da podsetim, novu istoriju ne pišu ĆACI, već STUDENTČINE!
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodni poslanik
Potpredsednic Srbija Centra
23.4.2025.
