Na dan protesta
Već od ranog jutra okupili su se građani Šapca, u Parku kod Sokolane, koji su na zborovima svojih mesnih zajednica prikupili određena sredstva kako bi za studente, maturante, goste koji će doći iz mnogih krajeva Srbija ali i za Šapčane koji budu rešili da iz svojih kuća izađu na ulice i daju podršku studentima, obezbede hranu.
I bio je to, toga jutra, najzanimljiviji deo grada. Na štandovima se moglo videti dosta napitaka i „mešnje“, kojekakvih slanih i salatkih đakonija, koje su vredne Šapčanke sremili i donele.
U kazanima kčkao se gulaš, pasulj i kojekakva druga jela, na roštilju su se pekle domaće kobasice a bilo je i pečenja doniranog od vrednih mačvanskih domaćina.
Među kuvarima pronašli smo i jedno, široj javnosti, poznato lice, Nenada Kulačina, koji je u ime Zbora građana Bair, kojem i sam pripada, pripremao jedno veoma interesantno jelo.
„Mi smo se ovde skupili ispred Mesne zajednice „Bair“, pod sloganom „Bair ne ćuti, Bair se ljuti“ i stim u vezi smo odlučili da napravimo „čili“. Da naši gosti koji dođu i probaju naš „čili“, da se naljute, znamo protiv koga, znamo na koga, i da onda budemo malo efikasniji u ovoj našoj borbi. Ovde smo spremili četrdeset kilograma najfinije junetine, sa desetinama ljutih papričica. Sve ovo su obezbedili dobri ljudi iz Mesne zajednice „Bair“ da dočekamo naše goste ali i da ugostimo Šapčane, komšije, prijatelje i drugare.“
Kulačin je pozvao sve građane da dođu u Park kod Sokolane da probaju ovo jelo i da tako naljućeni krenu u još jaču borbu. U šali Kulačin dodaje da mu je ovo možda i prilika da se upozna sa kulinarski veštinama i da promeni profesiju jer od novinarstva „nema leba“.
Na štandu do ovog dimio se roštilj i „cvrčale“ su domaće kobasice.
„Imamo prasećeg pečenja a pečemo i roštilj meso saa posebnom domaćom kobasicom. I sve ovo spremamo tradicionalno za proteste. Krenuli smo još od Niša i evo nas danas i u Šapcu. Pozivamo sve one koji su protiv ove nakaradne i probisvetske vlasti, i koji su danas došli na protest u Šabac, da čivijamo, da dođu kod nas na ručak.“
U dva velika kazana kuvao se i gulaš.
„Danas, za našu srpsku omladinu paravimo gulaš a biće tu i pasulja. Naravno i pečenja i svega drugoga. Sve ovo radimo zbog tih mladih ljudi, zbog naših potomaka, zbog dece dvadeset prvog veka. Za njih moramo sve da uradimo jer oni hoće od ove države da naprave dobro mesto za život svih nas. Naravno i njih samih“ – kažu „kuvari“ koji, vidi se, „pucaju“ od pozitine energije i dobrog raspoloženja.
Na, trenutno najlepšem mestu u Šapcu, gde se krčka i dinsta pronašli smo i dva Vladimira. Uvaženog advokata Terzića i proslavljenog košarkaškog reprezentativca Srbije u košarci – Štimca.
Vladimir Terzić je pozvao sve građane da dođu u Šabac sloganom „Hoćemo li u Šabac na protest – ho – će – mo! Da dođu u Šabac i da se sete da je Šabac najduže bio slobodan grad u Srbiji i da vide da postoji mogućnost da bude i među prvim gradovima u Srbiji koji će ponovo biti oslobođen.
„Ja sam ovde gost ali se tako ne osećam jer Šabac vrlo dobro poznajem kao i sva okolna mesta u celom Mačvanskom okrugu. I, osećam se kao kod svoje kuće. Želim da kažem da je jako važno što smo se danas ovde okupili jer se ovde odigrava ono što je najvažnije a to je da se ljudi nahrane, i mislim da će to biti dobro, jer su Šapčani i ljudi iz okoline poznati kao dobri domaćini. Mogu da kažem da, prvo što sam video, je da ovaj park nije uništen a to znači da naprednjaci ovde nisu ništa radili. I to je dobro, i da ovako ostane i da nam ovakva bude i cela Srbija. Tako da pozivam sve građane da dođu, da se malo našalim, „u Šabac na vašar“, ustvari dođite da proslavimo buduću slobodu koja nam je na dohvat ruke. Podržite studente, budite uz njih i idemo dalje do pobede. Zajedno, solidarno i bez ikakvog razdvajanja“ – kazao je Vladimir Štimac.
Na samom ulazu u ovaj deo parka kuvala se kafa i čaj.
„Kod mene na štandu građani će moći da se se posluže vodom, kafom, čajem. Sve koji su došli iz Beograda, Novog Sada, Čačka, Loznice i drugih mesta Srbije očekujem ih punim srcem da i ovde dođu i da ih poslužim“ kazala je nasmejana Marija.
U prolazu sreli smo i Srđana Mitrašinovića koji je, kao kordinator, bio zadužen da vodi računa da ni jedna sitnica ne fali.
„Harana za sve studente koji će biti gosti Šapca ali i za sve ljude koji posete Šabac i dođu u grad humora, satire i prvina. Danas su svi dobro došli i niko neće ostati gladan. Ovde su se organizovali ljudi iz mačvanskih sela koji spremaju razne specijalitete. Dosta je mesa, roštilja, pečenja… Pozivam i sve naše sugrađane, koji su u mogućnosti, da nam se pridruže a ako žele i da donesu neku hranu, da doniraju, da pokažemo da smo dobri domaćini ali i da nas bude što više jer čini mi se da je to ona poruka koje treba da ode iz Šapca, da je što više nas koji smo stali uz studente, podržali ih, pružili im pobršku i bili uz njih kada im je bilo najpotrebnije“ – poručuje Mitrašinović.
Hrane nije bilo samo u Parku već su se štandovi, uglavno sa slatkišima i pecivom, mogli videti i na centralnim ulicama. Jedan od takvih štandova postavili su i žitelji Medne zajednice „Preki šor“.
„Ovde smo da damo podršku studentima u borbi protiv našeg zajedničkog zla, znate već kojeg, i ovde smo spremili posluženje da ljudima koji su došli sa strane, ali i našim Šapčanima, da se posluže. Skupili smo se spremili hranu i piće i pozivamo ljude da u što većem broju izađu na ulicu i podrže proteste. Imaće i da se druže i da se posluže“ – kažu Prekošorci.
Štand sa hranom, ali i sa sjajnim raspoloženjem i osmesima na licu, postavili su i zaposleni u Šabačkom pozorištu koji sa novopostavljenom direktorkom imaju velikih problema pa su iskoristili i ovu priliku da javnosti ukažu a sve bahatosti i nasilja koja direktorka sprovidi u kulturnoj ustanovi čiji početak rada datira još iz 1940. godine.
„Moje kolege i ja smo izašli danas u Karađorđevu ulicu da podržimo studente, pre svega, i sve građane Šapca koji osećaju potrebu da žive u nekom normalnijem i zdravijem društvu. Zbog ove podrške je naša koleginica Jelena Ivetić otpuštena. Trpimo svakodnevne pritiske, koleginica Nađa Ristić je „zamoljena“ da više ne dolazi u pozorište. Ona je i glumila i pomagala nam kao sufler, veoma nesebično.
Od početka godine nemamo ni jednu premijeru jer direktorka je otkazala i premijeru i probe za tu predstavu. Naše predstave ne igramo, iz solidarnost spoljni saradnici ne žele da sarađuju sa njom. Direktorka je to rešila tako što dovodi privatne produkcije. Gostuju nam, Branislav Lečić za nekoliko dana, sa predstavom „Oleana“ koju i mi imamo u našem repertoaru, i u kojoj igra baš Nađa Ristić. Dolazio nam je Lepomir Ivković kao i Saša Pantić.
Mi ne igramo naše predstave, ne znamo koji je plan za jesen, šta ćemo novo raditi, ne vidimo da naše pozorište može da opstane i zato imamo tri zahteva: Ukidanje sistematizacije koja je doneta preko noći i za koju niko nije obavešten, vraćanje Jelene Ivetić na posao i smena direktorke Šabačkog pozorišta, Aleksandre Delić.
Imamo nadu da ćemo se vratiti u neku normalu i da Šapčanima treba njihovo Šabačko pozorište. Pozorište je u Šapcu, gradu u kojem je pozorišni život počeo 1840. godine.
Sa direktorkom smo imali kontakt kada je pokušala da nas natera da igramo predstave koje je nemoguće igrati u ovakvim uslovima a za koje nam je potrebna pomoć reditelja koje nije mogla da obezbedi. Zvali smo je na sastanak da joj to kažemo a ona je to rešila tako što je zamolila i suflerku da više ne dolazi. To je poslednji kontakt koji sam ja imao sa njom. Stupili smo u štrajkove upozorenja, jednočasovne, više puta. A kad smo počeli sa štrajkovima upozorenja ona nas je zvala, kako je rekla, kako bi ispoštovala pravnu normu za pregovore. To nisu bili pregovori nego sastanak od sedam minuta na kojem je ona rekla da od naših zahteveva nema ništa. I da sačekamo da institucije rade svoj posao, odnosno da Jelena tuži i da je sud vrati na posao. To je potpuno besmisleno jer Jelena je tužila a pripremno ročište je u septembru. Ona tako, preko noći, može svakog od zaposlenih da otpusti i onda da čekamo da sud za dve tri godine nas vrati na posao – ja ne vidim da je to ikakva pravda“ – govori Miloš Vojinović, glumac Šabačkog pozorišta.
Zanimljiv štand je bio i onaj koji su postavili članovi IT blokade i na kojima su se nalazile majice, bedževi i kojekakve druge strari. A sav prihod od prodaje, u stvari donacije jer je „kupovina“ je po tom principu, ide za pomoć i podršku studentima.
„Mi smo danas došli ovde da podržimo studente. Imamo razne stari i sve je na bazi donacije, jer je i sve ovo sakupljeno na bazi donacije i mi te donacije dajemo studentima. Bili smo prisutni u mnogim gradovima, danas smo u Šapcu sutra idemo u Požarevac tako da slobodno dođite, donirajte i podržite studente.
Podržati studente je pitanje koje je svima jasno. To je budućnost, to je za bolju Srbiju, to je za sve nas.“ – kaže Jelena iz IT blokada.
Takođe, u svim centralnim ulicama bili su postavljeni raznorazni štandovi koji su služili ne samo za degustaciju hrane i pića ili kupovinu nekakvog suvenira već i za druženje, ramenjivanje iskustava i pumpanje pozitivne energije.
Ivan Kovačević
